Irina Bruk: Kao u kuhinjskom cirkusu

Nje najviše ima kod Šekspira, pa ne čudi što je još uvek vezana za to. U Novi Sad, tačnije Čortanovce, vilu „Stanković“, na Šekspir festival, dolazi sa predstavom „Bura“ iz Narodnog pozorišta u Nici (Francuska), gde već pet godina radi i kao umetnička direktorka.

Irina Bruk je karijeru gradila i kao glumica, u Londonu, Njujorku, a igrala je i kod svog oca, u Parizu, gde je rođena, u Čehovljevom „Višnjiku“. Režirala je širom Evrope. Nakon celog života posvećenog pozorišnoj umetnosti, oktriva da je vreme za nešto drugo...

Otkud inspiracija za „Buru“, ili je možda bila naručena?

– Nikad ne radim po naruybi. Zaista sam želela da ispričam tu priču. Mnogo mog rada u teatru, očigledno, vezano je za detinjstvo, porodicu koja mi je bila veoma važna. Prvu „Buru“ gledala sam sa pet–šest godina, u veoma avangardnoj režiji mog oca. Toga sam se setila tek kad sam videla fotografiju na kojoj sam veoma kratkih nogu (smeh).

„Bura“ je poznata kao komad koji je nesumnjivo Šekspirov. Da li ga možda i to kod vas izdvaja u njegovom opusu?

– Za mene, sve od Šekspira napisao je Šekspir. Nisam posebno zainteresovana za tu tematiku, za to što niko ne veruje da je neko mogao biti toliko nadaren, pa traži izgovore i opravdanja.

„Bura“ koju ste režirali ima pomalo uvrnut pristup. Prospero nije svemogući čarobnjak, gospodar elemenata, nego šef kuhinje...

– To nije uvrnuto, to je jednostavno došlo iz toga što sam želela da predstava bude bliska širokom krugu publike. Pristupačna. Savremena. Da predstavlja nešto s čim ljudi mogu lako da se povežu. Kada je neko vojvoda, kralj, nisam sigurna da neko ima odnos sa tim. Bilo mi je zanimljivije da taj simbol pretvorim u nešto moderno. Kada je neko šef restorana, pomislila sam da bi bilo lakše da razumemo tu poziciju moći. Takođe, dosta toga je odredilo što glumac koji igra Prospera voli da kuva i zaista je sjajan u tome. Tako se sve složilo.

Mnoge pozorišne studije su već ukazivale na tu stranu Šekspira, karakteristiku da mnogi zapleti u njegovim dramama zavise od nečije kuhinje, napitaka, hrane...

– Ovde je bilo presudnije to u vezi glumca koji je sjajan šef kuhinje.

Vi imate i sina kojeg ste nazvali Prospero. Da li to otkriva još nešto u vezi Šekspira i predstave koju će uskoro moći da vidi i novosadska publika?

– Naravno. Šekspir je u mojim genima. Teško je bilo pobeći od toga.

Sigurno je uobičajeno pitanje upravo to o vašem ocu, njegovom umetničkom geniju...

– Da, kod nas je kao u cirkusu, poziv se prenosi s kolena na koleno. Sada ću možda pokušati da pobegnem od toga, od uticaja još iz detinjstva, da pronađem nove forme izraza. Kad sam bila mlada, otac je to uradio putujući po Africi, praveći drugačiju vrstu pozorišta, zabavnog i pristupačnog. Naravno, i vrlo filozofičnog, zasnovanog na istraživanju, ali kao detetu, veoma mi je bila bliska ta njegova faza. Definitvno su mi strast, smrt, veoma važni motivi koje sam obrađivala drugačijim stilom od svog oca, ali još uvek se osećam više kao autorka pozorišta na seoskom trgu. Upravo „Bura“ je drama o velikom čarobnjaku i njegovoj kćerci, tako da i na ličnom planu mogu da se povežem sa njom. Sa moći koju predstavljaju očevi svojim kćerkama. Na kraju „Bure“ on odlazi, oslobađa i sebe i druge, da svako živi svoj život. Ja ću sada napustiti mesto umetničke direktorke teatra u Nici i pokušati da krenem drugačijim putem.

Igor Burić

Novo, šesto izdanje Šekspir festivala, biće održano od 27. juna do 3. jula, a obuhvata izvođenje predstava “Ričard Treći” u režiji Aleksandra Popovskog (“Gavela”, Zagreb), “Bura” Irine Bruk (Narodno pozorište Nica), “Bogojavljenska noć” u režiji Gaja Retalaka (Briy haus teatar, London), te projekta “Moj Šekspir” Nikite Milivojevića (produkcija Šekspir festivala), koje će moći da vidi publika, ako ne u Čortanovcima (zbog kiše), onda u Srpskom narodnom pozorištu. Karte za Šekspir festival mogu da se kupe po cenama od 700 do 900 dinara na prodajnim mestima “Tikets”, a tu je, kome treba, i povratna karta iz Beograda i Novog Sada, po ceni od 300 dinara.