INTERVJU: DARIJA OLAJOŠ ČIZMIĆ, PRVAKINJA OPERE SNP-a Violeta Valeri je san svakog soprana

Prvakinju Opere SNP - a soprana Dariju Olajoš Čizmić, koja tumači ulogu Violete Valeri u ovoj operi, publika je na kraju predstave dočekala burnim aplauzom, i to je bio još jedan od mnogih lepih trenutaka koje doživljava sa svakom novom ulogom, kojih nije bilo malo u prethodne dve decenije. 

Gledali smo je u tumačenju najpoznatijih likova sopranskog repertoara,  između ostalog i kao Violetu Valeri,  ali,  ponovni susret sa ovom ulogom ima poseban značaj za našu sagovornicu. Upravo ovom novom predstavom “Travijate” i ovom ulogom,  Darija Olajoš Čizmić je obeležila svoj jubilej - 20 godina umetničkog rada u SNP-u.

U „Travijati“ ste već pevali, dovoljno dugo je na vašem repertoaru, tako da je njeno tumačenje sigurno vremenom doživelo izvesne promene.  U čemu se one sastoje? U kojoj meri pevačko iskustvo doprinosi lakšem savladavanju, drugačijem pristupu liku, i samoj interpretaciji?

- Uloga Violete u „Travijati“ je u ovom trenutku najdraža, a mislim da će ostati i moja životna uloga. Jedna od najzahtevnijih sopranskih rola i najizvođenijih opera na svim svetskim scenama, Violeta Valeri je san svakog soprana. Ona je čarobna, ona je biser operskog stvaralaštva. Dugo sam želela da je otpevam, ali sam bila strpljiva. Glas se razvio, sazreo, i ja sam sazrela kao glumica i ličnost. „Travijata“ je posebna i daje veliku mogućnost da rasteš, sazrevaš u što kompletnijeg umetnika tumačeći je na razne načine. Kao umetnik, neprestano radim na svojim ulogama, kako bih mogla što bolje i uverljivije da uvedem publiku u svet i životlika koji tumačim.

Koliko vama znači ponovni susret s ovom operom?

- Ova nova postavka „Travijate“, za mene već poznate role, donosi i nove promene u igranju lika. Strast, predrasude i napravda se provlače kroz celu operu. Violeta Valeri je pohotna, drska, cinična i provokativna. Terapija ljubavlju leči Violetino bolesno telo i tužnu dušu. Alfredo veruje u terapeutsku moć njihove istinske ljubavi.

Vrlo je široka paleta Violetinih raspoloženja koje treba iskazati, pored pevanja. Kako se sve to postiže, i koliko je iscrpljujuće?

- Vrlo široka paleta Violetinih raspoloženja se prožima kroz činove, i svaki čin nosi i drugačiju emociju. Izuzetno je teško i iscrpljujuće rasporediti snagu za ta tri sata konstantnog i napornog pevanja. Uloga je zahtevna i u njoj zapravo imate tri role soprana, za koloraturni, dramski i lirski sopran po činovima, od kojih svaki zahteva različitu emociju.

– Utisci publike i njeno zadovoljstvo, prepoznavanje kvaliteta, i aplauz kojim nas uvek obraduju, jesu i naš razlog bavljenja umetnošću. Tako je i u ovoj predstavi publika reagovala burnim aplauzima, i nije skrivala oduševljenje sa ovom postavkom naše nove „Travijate“ - ističe Darija Olajoš Čizmić.

U ovoj novoj postavci pevate i sa Stevanom Karancem i sa Erminom Ašćerićem, koji tumače lik Alfreda. Ima li drugačija podela uticaja na vaše tumačenje i nastup? Koliki je uopšte značaj partnera na sceni?

- Izuzetno mi puno znači i odnos sa partnerom i bliskost za koju je potrebno i vreme poznavanja i zajedničkog disanja na sceni. Sa Karancem sam otpevala u poslednjih par godina više premijernih naslova: „Rigoleto“, „Karmen“, „Vladimir i Kosara“ i sada „Travijata“. U ovoj inscenaciji mi je drago što je priliku dobio i mladi Ermin Ašćerić, sa kojim mi je bilo takođe zadovoljsto pevati zajedno na repriznoj predstavi.

Nakon tri izvođenja ove nove predstave, sada sledi pauza, a do nekih novih termina gde vas može gledati i slušati novosadska publika?

- Sledeći naslov za kraj januara su dve predstave u ulozi Mikaele u našoj novoj postavci opere „Karmen“, čija je premijera bila u oktobru prošle godine, ako se Direkcija opere ne predomisli i ubaci nam koju predstavu naše nove „Travijate“ za ove predstojeće praznične dane. Mislim da je raskošna „Travijata“ upravo pravi naslov i prilika da publika dođe u pozorište.

N. Pejčić