INTERVJU: ANDREJ KOLČERIJU, PRVAK BALETA SNP-a

Kolčeriju je sinoć igrao naslovnu ulogu u baletu “Grk Zorba” M. Teodorakisa, u režiji i koreografiji Krunislava Simića.

Kolčeriju je rođen 1985. godine u rumunskom gradu Kluž – Napoka. Baletsko obrazovanje stekao je u Školi za koreografiju i dramske umetnosti „Oktavijan Stroja“ u Klužu. Nakon diplomiranja prelazi u Novi Sad, gde dobija angažman u Baletu SNP-a i od tada punih dvadeset godina igra solističke uloge u klasičnim i neoklasičnim baletima.

Tokom svoje bogate karijere na njegovom repertoaru našle su se uloge: Romeo/ Tibalt („Romeo i Julija“), Bazil/ Espada („Don Kihot“), Grof Albert („Žizela“), Zigfrid („Labudovo jezero“), Princ Krcko („Krcko Oraščić“), Princ Dezire („Uspavana lepotica“), Arman Dival („Dama s kamelijama“) i mnoge druge u kojima je pokazao vanrednu preciznost, lakoću i interpretativnu uverljivost.

Dobitnik je više godišnjih nagrada Srpskog narodnog pozorišta, kao i nagrade „Nataša Bošković” koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije, a za ulogu Armana Divala u baletu “Dama s kamelijama” u režiji i koreografiji Krunislava Simića. Tokom karijere nastupao je i na međunarodnoj baletskoj sceni.

Kakav je osećaj kada pomislite na sve ono što ste prošli tokom tog perioda i da li su vaša očekivanja kao mladog umetnika ispunjena?

- Kada sam izašao iz škole, mislio sam da je ceo svet moj, da ću igrati sve velike uloge, da ću raditi sa koreografima i pedagozima iz celog sveta, da ću upoznati nove teatre, nove kolege... Najveći deo mojih očekivanja polako se počeo ispunjavati mojim dolaskom u SNP. Uskoro sam počeo da radim sve velike uloge, tako da su moji osećaji kada pogledam unazad, uglavnom pozitivni. Uradio sam sve glavne uloge koje su na repertoaru SNP-a poslednjih 20 godina, te su moja očekivanja iz mladosti ispunjena.

lZa koju od uloga biste rekli da je bila najveći izazov ili prekretnica u vašoj dosadašnjoj karijeri?

- Uloga ima mnogo, ne bih mogao da se vežem za jednu posebno. Rad na svakoj od njih je složen i tog momenta, dok radim na toj ulozi, ceo joj se predajem u svakom smislu. Svaka je uloga je u stvari prekretnica, nema malih i lakih zadataka.

Dobitnik ste nagrade „Nataša Bošković“ koju dodeljuje Udruženje baletskih umetnika Srbije . Koliki je za vas značaj te nagrade?

- Veoma sam ponosan na tu nagradu. Ona je priznanje ne samo meni nego i svima sa kojima sam sve ove godine radio i stvarao karijeru.

Šta je ono što priželjkujete sebi u narednom periodu, da li postoji nedosanjani san?

- Snovi uvek postoje i sretni smo kada se ostvare. Svakako bi mi značio ugovor na neodređeno vreme koji i sada, posle 20 godina umetničkog rada, čekam. Što se tiče plesanja, nedosanjani san bi svakako bila još neka uloga u kojoj bih uživao i ja i publika. A ono što me čini sretnim i zadovoljnim je i rad sa mladima, divnim igračima željnih znanja.

Lejla Ajdari Jerković/ SNP