ИНТЕРВЈУ: АНДРЕЈ КОЛЧЕРИЈУ, ПРВАК БАЛЕТА СНП-а

Колчерију је синоћ играо насловну улогу у балету “Грк Зорба” М. Теодоракиса, у режији и кореографији Крунислава Симића.

Колчерију је рођен 1985. године у румунском граду Клуж – Напока. Балетско образовање стекао је у Школи за кореографију и драмске уметности „Октавијан Строја“ у Клужу. Након дипломирања прелази у Нови Сад, где добија ангажман у Балету СНП-а и од тада пуних двадесет година игра солистичке улоге у класичним и неокласичним балетима.

Током своје богате каријере на његовом репертоару нашле су се улоге: Ромео/ Тибалт („Ромео и Јулија“), Базил/ Еспада („Дон Кихот“), Гроф Алберт („Жизела“), Зигфрид („Лабудово језеро“), Принц Крцко („Крцко Орашчић“), Принц Дезире („Успавана лепотица“), Арман Дивал („Дама с камелијама“) и многе друге у којима је показао ванредну прецизност, лакоћу и интерпретативну уверљивост.

Добитник је више годишњих награда Српског народног позоришта, као и награде „Наташа Бошковић” коју додељује Удружење балетских уметника Србије, а за улогу Армана Дивала у балету “Дама с камелијама” у режији и кореографији Крунислава Симића. Током каријере наступао је и на међународној балетској сцени.

Какав је осећај када помислите на све оно што сте прошли током тог периода и да ли су ваша очекивања као младог уметника испуњена?

- Када сам изашао из школе, мислио сам да је цео свет мој, да ћу играти све велике улоге, да ћу радити са кореографима и педагозима из целог света, да ћу упознати нове театре, нове колеге... Највећи део мојих очекивања полако се почео испуњавати мојим доласком у СНП. Ускоро сам почео да радим све велике улоге, тако да су моји осећаји када погледам уназад, углавном позитивни. Урадио сам све главне улоге које су на репертоару СНП-а последњих 20 година, те су моја очекивања из младости испуњена.

лЗа коју од улога бисте рекли да је била највећи изазов или прекретница у вашој досадашњој каријери?

- Улога има много, не бих могао да се вежем за једну посебно. Рад на свакој од њих је сложен и тог момента, док радим на тој улози, цео јој се предајем у сваком смислу. Свака је улога је у ствари прекретница, нема малих и лаких задатака.

Добитник сте награде „Наташа Бошковић“ коју додељује Удружење балетских уметника Србије . Колики је за вас значај те награде?

- Веома сам поносан на ту награду. Она је признање не само мени него и свима са којима сам све ове године радио и стварао каријеру.

Шта је оно што прижељкујете себи у наредном периоду, да ли постоји недосањани сан?

- Снови увек постоје и сретни смо када се остваре. Свакако би ми значио уговор на неодређено време који и сада, после 20 година уметничког рада, чекам. Што се тиче плесања, недосањани сан би свакако била још нека улога у којој бих уживао и ја и публика. А оно што ме чини сретним и задовољним је и рад са младима, дивним играчима жељних знања.

Лејла Ајдари Јерковић/ СНП