Emina Elor, glumica: Istrajnost kao vodič do uspeha

"Čovekova tragedija", "Fama o biciklistima", "Grobnica za Borisa Davidoviča" i "Neoplanta", predstave su u kojima je rođena Subotičanka s pravom osvojila publiku u našem gradu. Kako i dalje Srpska Atina proživljava svoj san kao Evropska prestonica kulture, uvek je važno prisetiti se i onih koji svesrdno čine da se taj status održi. Među njima je i naša sagovornica, čiji je talenat obogatio kampanju "Umetnici.Sad!" tokom koje je, kroz književno-muzički performans „Teško meni... ljubav!”, sa nekoliko svojih kolega predstavila spoj poezije i proze.

- Zbog pandemije i preventivnih mera nismo mogli da nastupamo pred publikom, ali nas je putem interneta pratilo mnogo više ljudi, skoro 2.000 gledalaca - navodi Elor. - Nadam se da će se kulturna dešavanja popeti na viši novo, da će biti poštovana i da nećemo iznova graditi svest o tome kako je lepo i važno ići u pozorište, galerije, koncerte, promocije knjiga...

Ističe da je prilikom realizovanja svake predstave inspirišu dobar tekst i sadržaj, kao i kolege s kojima sarađuje. Kada je trebalo da odluči šta će upisati nakon gimnazije, nije mnogo razmišljala. Svoj životni put nastavila je u Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je uspešno završila studije.

- Odmalena sam volela da recitujem i da budem u centru pažnje - priseća se glumačkih početaka Emina Elor. - Oblačila sam mamine haljine, plesala i zamišljala da sam balerina. Tokom osnovne škole često sam učestvovala na recitatorskim takmičenjima, a u srednjoj školi išla sam u školu za glumu. Igrajući u amaterskim predstavama, nisam ni mislila da ću nastaviti sa glumom, već mi je bila namera da se opustim sa drugarima.

Iako se pojavljivala na filmu i televiziji, karijeru je posvetila "daskama koje život znače". Dajući prednost pozorištu i posvetivši se maksimalno svakoj ulozi, postala je dobitnica Sterijine nagrade, jedne od najvažnijih nagrada u pozorišnoj umetnosti.

- Lepo je biti nagrađen, ali to su trenutne stvari, kao što je i samo pozorište čar trenutka - naglašava Elor. - Po mom mišljenju, uspeh je kada iz predstave u predstavu očaraš publiku i kad dobiješ njihovu pažnju. Oni su tu svake sezone, vide me u više uloga i mogu sve da uporede. Žiri glumce gleda jednom u određenoj fazi i kondiciji. Nagrade su tu da mi opravdaju da nisam na lošem mestu, ali znaju i da opterete jer postavljaju visoka očekivanja.

Tokom dugogodišnje karijere, naša sagovornica često je bila angažovana u mjuziklima, u kojima je vrsnim vokalom dala poseban pečat predstavama u ovom, kako kaže, teškom žanru.

- Mislim da je najteže biti glumački tačan, naročito u intonaciji i koreografiji - pojašnjava Elor. - Od nas se zahteva posebna fizička kondicija. Davno beše da sam igrala u mjuziklu. Nadam se da ću još imati prilike i snage, jer je to poseban susret sa publikom. Takve predstave su posećene i lep je doživljaj kada nas napokon gleda "puna kuća".

Mlađim kolegama i koleginicama poručuje da treba da se oslone na svoj rad i da je on presudan ukoliko žele da uspeju.

Najznačajnija uloga - uloga majke

Na repertoar njenog matičnog Novosadskog pozorišta vraća se predstava "Neoplanta", u kojoj se Emina Elor proslavila. Ali, ona zasad neće imati prilike da učestvuje u njoj jer se nalazi u mnogo značajnijoj ulozi - ulozi majke.

- Trenutno mogu samo da gledam naše predstave, ali i to je još nemoguće jer sam na porodiljskom "odmoru" - ističe Elor. - Moja beba Viola ima pet meseci i predivna je. Uživam sa njom bez pozorišnih dasaka i biće mi teško da se vratim.

- Oni treba da se drže pravila - 80 odsto rad i 20 odsto talenat - objašnjava Emina Elor. - Bavljenje glumom ne znači samo glamur i prepoznatljivost u javnosti, nego traži posvećenost. Raditi u timu je najlepše, ali i zahtevno. Mladima je mnogo teško pronaći posao i sada više nego ikad moraju da se bore za radno mesto. Treba da budu svesni i toga da nema ni mnogo para od pozorišta. Od filma ili reklame možda mogu da zarade pristojno, ali mi glumci sa klasa na mađarskom jeziku retko dobijamo prilike da snimamo.

A. Čegar