Đerić i Pištalo potpisali ugovor, dramatizacija Milenijuma u Beogradu

Ugovor su potpisali v. d. upravnika Srpskog narodnog pozorišta Zoran Đerić, Nenad Šaponja, koji će dramatizovati roman, i Vladimir Pištalo. Dramatizacija se očekuje do kraja godine, a realizcija predstave u 2018.

Javno potpisivanje ugovora kao protokola o saradnji i predaji prava na korišćenje Pištalove knjige u dramatizaciji, v. d. upravnika SNP-a Zoran Đerić prokometarisao je kao praksu koja nije bila uobičajena. Za Đerića rad na Pištalovom romanu međunarodne reputacije stavlja akcenat na važna prozna dela iz naše sredine, “prekretnicu u pisanju o događajima u vreme raspada Jugoslavije”.

Nenad Šaponja, osnivač izdavačke kuće “Agora” koja već deceniju objavljuje Pištalova prozna dela, nadovezao se na Đerićeve reči viđenjem da bi dramatizacija i inscenacija Pištalovog romana mogla da bude prekretnica i u promišljanju savremene pozorišne produkcije u Srbiji. Šaponja smatra da u poslednje vreme nemamo baš tako izrazito kvalitetne dramske pisce, ali da zato imamo potencijal u vrlo značajnim proznim autorima.

“Milenijum u Beogradu je pravi primer. Ta knjiga je stigla daleko. Prevedena je na šest jezika. U Francuskoj, gde je imala fantastičnu recepciju, bila je u konkurenciji za nagradu “Femina”. Od Paskal Delpeš, udovice Danila Kiša, čuli smo da je francuske diplomate sa poslom na Balkanu ovu knjigu čitaju kao obaveznu lektiru, zbog boljeg razumevanja ovdašnjih prilika“, rekao je Šaponja.

Dodaje da je dugo maštao o inscenaciji Pištalovog romana, otkako je objavljen, početkom dvehiljaditih, kada joj je NIN-ova nagrada izmakla za jedan glas.

“Beograd jeste centar romana, ali je priča romana priča cele jedne generacije. Počinje sahranom Josipa Broza i prati život petoro prijatelja osamdesetih i devedesetih sa dramskom tenzijom. Mislim da je roman stvoren za scenu. Ponudiću jednu verziju za koju mislim da je početak velike priče čitanja Pištala i u pozorištu”, veli Šaponja.

Na pitanje koliko bi predstava korespondirala sa novosadskom publikom, s obzirom na to da je reč o romanu o Beogradu, što jeste izazov i za dramatizaciju, Šaponja je odgovorio da je Pištalovo delo intimna priča o petoro prijatelja, kao i generacijska priča, sa širokim potencijalom da prikaže šta se ovde dešavalo devedesetih, prijemčivo i van naših granica. Za Pištala je Beograd kao junak romana relevantan lik. Gubljenje kulturnih referenci ima za direktnu posledicu tuču sa smrtnim ishodom na Zakintosu, nemili događaj u kome su učestvovali i Srbi, smatra pisac. On je pojasnio da su ta deca zadojena u vreme užasa sa ekrana, čime je odgovorio i na potpitanje koliko su generacijske priče iz devedesetih relevantne za današnje generacije.

Sam autor, prilikom potpisivanja ugovora u Srpskom narodnom pozorištu, osvrnuo se na vreme opisano u romanu kao na ispoitizovano vreme, u kojem je tendencioznost politike ljude terala da “papagajišu”, opredeljujući se za dve loše varijante.

“Podelimo se i ponavljamo tekst iz TV dnevnika“, objasnio je Pištalo, govoreći nešto i o svom autorskom pristupu:

„Zato sam u romanu o tome pisao na različit način. Mislio sam u slikama, anegdotama. Pisao priče koje to vreme pokazuju bolje nego priče u koje su nas gurali... U snu duša sama sebi govori u slikama. Koraks reči pretvara u slike. Ja radim obrnuto.”

Kao reference na svoj roman, Pištalo je spomenuo Bergmana, Linča, nadrealizam, ispričao nekoliko viceva i anegdota. Jedna od njih, susret leoparda i koker-španijela u šetnji kalemegdanskim parkom, možda je i ključna za Pištalovo poimanje tih devedesetih, kada su se u opštoj nestašici građani na neobičan način starali o životinjama zoološkog vrta.

“Osetivši miris van iskustva, koker-španijel je bio odnešen. Mi smo devedesetih osetili miris leoparda - miris van iskustva”, kaže Pištalo.

Potpisivanju ugovora prisustvovao je i v. d. direkotra Drame SNP-a Milovan Filipović, koji se prisetio prvih susreta sa romanima na sceni SNP-a i rekao da od “Očeva i oca”, “Romana o Londonu”, aktuelne predstave “Na Drini ćuprija”, Srpsko narodno pozorište uspešno radi dramatizacije i da će tako sigurno biti i sa Pištalovim delom.

Igor Burić

Foto: B. Lučić