Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

DANAS NA POZORJU „Kreketanje” i  „Derviš i smrt“

23.06.2021. 09:24 09:25
Piše:
Foto: Promo/ sterijino pozorje

U međunarodnoj selekcija „Krugovi“, danas u 18.30 časova na sceni „Pera Dobrinović“ Srpskog narodnog pozorišta, biće izvedena predstava „Kreketanje“, rađena po tekstu Almira Bašovića, u režiji Aleša Kurta i propdukciji Narodnog pozorišta Tuzla (Bosna i Hercegovina).

- Autor komada, Almir Bašović se poslužio Aristofanovim „Žabama“ kao istorijski važnim delom o književnoj estetici, uzimajući za osnov istu radnju: putovanje u Had u potrazi za spasom, u Aristofanovom slučaju slave Atine kojoj je potreban kvalitetan poeta kakvog nema među živima, a u Bašovićevom pozorištu koje je toliko duboko u „dugovima” da ga samo božanska sila može spasiti. Dioniz, bog plodnosti, veselja i vina je postavljen na važnu funkciju u obe drame, u „Žabama“ je protagonist koji želi zaustaviti kvalitativnu dekadenciju Atine, a u „Kreketanju“ postaje cilj potrage. Opsesija Dionizom kao jedinim izlazom je svojevrsna kritika današnjem teatru - piše Šejla Yindo u kritici ove predstave, na portalu drama.ba

U predstavi igraju: Elvis Jahić, Siniša Udovičić, Nedim Malkovčević / Hasan Sušić, Elmir Krivalić, Jasmina Dedić Ibrić, Jasmina Ibrahimović, Luka Spasojević, Selma Gusinac i Samina Mujkanović.

– Prečesto kao kultura zaboravljamo važnost dramskog teksta… Mislim da publika puno lakše komunicira s domaćim dramskim tekstom, jer to je zapravo ono što autor deli, kao član jedne društvene zajednice, sa svojim sugrađanima. Zbog toga mislim da ne možemo precijeniti značaj domaćeg dramskog teksta i jako mi je drago da ovaj moj komad jeste i poziv da se vratimo onome što imamo kao kultura… A ja mislim da i te kako imamo dobrih dramskih autora, samo zbog nečeg radije igramo loše estonske drame nego pristojne bosanske. (...) Mislim da je ovo predstava koja će zapravo pomalo zbuniti, pomalo nasmijati, pomalo rastužiti, ali će ponuditi jedno suštinski bitno iskustvo – šta je to pozorište kao umetnost. Korona nam je pokazala i nažalost dala dodatna značenja ovoj drami – da je čovek pre svega biće susreta, da je ljudski susret nešto neponovljivo i da na tome počiva suštinski definiranje čoveka kao bića. Ništa ne može zameniti ono što je pozorište oduvek imalo, a to je neposredni susret kolektiva glumaca i kolektiva publike – pominje pisac Almir Bašović.

Takmičarska predstava „Derviš i smrt“ biće igrana u 21 čas na sceni „Jovan Đorđević“ SNP-a. Rađenu po romanu Meše Selimovića, ovu predstavu je režirao Dejan Projkovski, a izvodi je Narodno pozorište Republike Srpske Banja Luka. U ulogama su: Zlatan Vidović, Rade Kostić, Željko Erkić, Duško Mazalica, Anja Ilić, i mnogi drugi.

Kada bi, po rečima reditelja Projkovskog, jednog dana došao kraj ove naše civilizacije i kada bi trebalo da pokažemo šta je bio smisao našeg postojanja, roman „Derviš i smrt“ i autor Meša Selimović sigurno pokazuju smisao postojanja naše civilizacije, uz Dostojevskog, Šekspira, Baha, Mocarta, Mikelanđela...

– U kratkom periodu radio sam predstave po adaptacijama kultnih romana, tako da znam koliki je izazov, ali i koliko je to težak posao. S obzirom na to da sam radim dramatizacije, uvek sa glumcima dugo razgovaram i analiziram, jer ne postoji drugačiji i bolji način kad se na scenu postavljaju tako veliki romani. Svi zajedno treba da proživimo taj materijal, svaku rečenicu, detalj, metaforu… Dramatizacija koju sam radio u Narodnom pozorištu Republike Srpske je, od svih drugih dramatizacija koje sam čitao, najbliža romanu i najbolje može da se vidi ta dramaturška linija Meše Selimovića. Zahtevno je izvući sve što se može u tih dva i po sata na sceni. Tačnije, imamo zadatak da prenesemo roman na scenu i da stvorimo svoju scensku estetiku. Sve drugo je besmisleno. „Derviš i smrt“ je jedno od umetničkih dela kojima ova civilizacija treba da se ponosi – ističe Dejan Projkovski.       N. P-j.

Piše:
Pošaljite komentar