Bojana Kovačević, upravnica NP Sombor: Udruživanje je osnaživanje

U ovom udruženju koje neguje i najstariji festival na ovim prostorima – Festival zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine, osnovan 1947. godine i broji 72 izdanja, odlučili su se da pošalju saopštenje o velikoj krizi koja ugrožava ne samo Festival, nego i opstanak Zajednice.  

Saopštenje, koje bi se moglo nazvati i apelom ili pozivom u pomoć, obavestilo je javnost da je Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine, pa i Festival, u ozbiljnoj krizi. Da li je ta kriza samo finansijske prirode, koliko dugo traje i koji koraci su poduzeti tim povodom, osim saopštenja za javnost?

- Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine je udruženje koje okuplja sva vojvođanska pozorišta i koji je kroz niz decenija svog postojanja pretrpelo razne nevolje i krize. Trenutni problemi vezani su za Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, čija je organizacija glavna delatnost same Zajednice. Naime, Festival, kao ni Zajednica, nema stalno finansiranje, te je organizacija samog festivala, u uslovima koje nam je donela pandemija i ekonomska kriza, postalo gotovo nemoguće. Iz svega toga, odlučili smo da pošaljemo saopštenje kao vapaj za pomoć da održimo najstariji profesionalni pozorišni festival u regionu i da ne dozvolimo da se on ugasi.

Zašto je uopšte došlo do zapostavljanja ZPPV?

- Ne mogu da kažem da je došlo do zapostavljanja Zajednice od strane bilo koga. Festival se finansira na konkursima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, Ministarstva kulture i od strane samih pozorišta koja čine Zajednicu. Kako nam je prethodni period doneo značajno smanjenje sopstvenih prihoda, kao i sama činjenica da su mnogim pozorištima u Vojvodini ugašeni računi za sopstvena sredstva, sve to je dovelo da pozorišta više nisu u mogućnosti da finansiraju svoj odlazak i učešće na samom festivalu, te smo došli u bizarnu situaciju da umesto da se radujemo što nam je predstava selektovana da učestvuje na tako važnom festivalu, pozorišta imaju muku i problem da isfinansiraju to učešće.

Da li je neko i kako je reagovao na iznošenje detalja o finansijskoj ugroženosti, pa i razmišljanjima članica da se izađe iz ZPPV, čime bi se definitivno ugrozilo i održavanje najstarijeg festivala na ovim prostorima?

- Da, nakon saopštenja nas je pozvala pokrajinska sekretarka za kulturu Dragana Milošević na sastanak, i ovim putem joj se u ime Zajednice zahvaljujem na tome. Na tom smo sastanku izneli kompletnu problematiku i kod sekretarke smo naišli na apsolutno razumevanje i dobili jednu novu nadu da ćemo naredni festival ipak organizovati u povoljnijim finansijskim okolnostima.

Šta je, po Vama, najveća vrednost ZPPV, osim Festivala, a šta bi bile mane?

- Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine okuplja gotovo sva vojvođanska pozorišta i samim tim čini jednu platformu različitosti i kulturne raznolikosti kojom se naša pokrajina ponosi. Kako smo svi prethodnih godina radili u veoma čudnim okolnostima, prilično su zamrle razmene predstava među pozorištima, na čemu mislim da u narednom periodu ozbiljno treba da poradimo. Taj period nas je nekako sve zatvorio u svoja četiri zida i malo smo zaboravili da je udruživanje zapravo osnaživanje. Iz pozicije predsednice Zajednice, ali i iz pozicije direktorke Narodnog pozorišta Sombor, smatram da Zajednica treba da bude mreža pozorišta koja će snažnije i jače da ođekne u rešavanju problema sa kojima se svi suočavamo. Glas više nas jači je od pojedinačnog. Sam značaj Zajednici joj dajemo mi koji je činimo. Kao pozorišta, moramo ponovo da osvestimo činjenicu da jačanjem Zajednice zapravo jačamo sami sebe. U planu je i osnivanje unije sa Zajednicom profesionalnih pozorišta Srbije koja okuplja pozorišta južno od Beograda.

Igor Burić