Beogradski festival igre večeras u Novom Sadu: Svetska premijera „Fauna”

Ova predstava ima svetsku premijeru upravo sada na Beogradskom festivalu igre. Koreograf je Mauro de Kandia, sa igračima, a autori muzike su Alva Noto i Ruiči Sakamoto. Igraju: Lisa Mariani, Flavio Feruci, Nađa Guzevel, i Luka Tomazoni.

Predstava je rađena za Beogradski festival igre, u koprodukciji za Fondacijom Piemonte dal Vivo, Teatro publiko Puljeze - Regionalni konzocijum za umetnost i kulturu Grada Barleta.

- Stanje neizvesnosti između stvarnog i imaginarnog, erotskih fantazija i trezvene stvarnosti, kako ga opisuje Malarme u svojoj poemi „Popodne jednog fauna” inspirisalo je Vaclava Nižinskog da stvori svoju revolucionarnu istoimenu koreografiju. Od tada je delo iznova i iznova umetnički obrađivano. Fascinacijom koju emituje ova tema, bavio se i italijanski koreograf Mauro de Kandija, istražujući polu-ljudsku, odnosno polu-životinjsku figuru na sceni. U svom komadu, on se oprezno približava tajanstvenoj suštini senzualnog stvorenja koje žudi za stvarnošću da bi pronašlo i oslobodilo njenu dinamičku moć. De Kandiju zanimaju različita telesna stanja i raspoloženja fauna, njegove metamorfoze - istiće se u najavi ove predstave.

Rođen 1981, Mauro de Kandija je počeo da igra kao devetogodišnjak u rodnoj Barleti. Nakon završene Akademije klasičnog baleta princeze Grejs od Monaka u Monte Karlu, u klasi Marike Besobrasove, 2001. odlazi u Nemačku, gde dobija angažman u Državnom baletu Hanovera, pod upravom Štefana Tosa. Tokom karijere igrača, de Kandija je imao priliku da nastupa u delima Balanšina, Bežara, Tosa, Forsajta, Kilijana, Eka, Naharina, Gekea…

Kao veoma mlad, već je bio očaran koreografijom. Nakon nekoliko pokušaja u Monte Karlu i Hanoveru, odlučio je da se u potpunosti posveti tom poslu, pa je od 2008. kreirao za Introdans, Kraljevski flamanski balet, Vašington balet, trupu Magio danca u Firenci, Državni balet Berlina... Njegova dela su naručivali i producirali festivali poput Bijenala igre u Veneciji, Dens open u Sankt Peterburgu, L’ Temps d’Aime u Bijaricu, Festival igre u Bolcanu ili Marakaibo festival u Venecueli.

Četiri decenije Baleta Torina

Osnovan od strane Loredane Furno, 1979. godine, Balet Torina je trupa koja je obeležila više od 40 godina aktivnosti u oblasti igre, pozorišnog istraživanja, eksperimentisanja, umetničkih saradnji… Od 2016. godine trupu vodi Viola Skaljone, dok njeni igrači i izvođači poseduju značajno međunarodno iskustvo. Pored aktivnosti u Italiji, naročito u Torinu, trupa je realizovala brojna gostovanja po Evropi i Americi, na Kubi, u Argentini, Brazilu, Kolumbiji, Egiptu, Turskoj, Tajvanu, Kini, Južnoj Koreji… Balet Torina je podržan od strane Ministatsva kulture Italije, Regiona Pijemont i Grada Torina.

– Svako mesto na kome sam bio i svaki igrač s kojim sam radio ima posebnu ulogu na mom kreativnom putu. Ono što je posebno, a dodao bih i jedinstveno za Balet Torina i ovo iskustvo, jeste činjenica da je reč o italijanskoj kompaniji. A za mene, koji sam Italijan i živim u inostranstvu više od 20 godina, mogućnost da radim u svojoj zemlji predstavlja nešto posebno. Jedinstvena atmosfera koja vlada među umetnicima u ovoj trupi, učinila je proces još intenzivnijim. Balet Teatra u Torinu je takođe jedna od istorijskih baletskih kompanija Italije. Nekoliko koreografa je ostavilo dubok trag u prošlosti ove kompanije, a samim tim i u prošlosti čitave italijanske igre. To što sam imao priliku da budem deo te važne tradicije je posebna čast. Zahvalan sam direktorki Violi Skaljone i celom timu Baleta Torina, kao i Beogradskom festivalu igre za podršku ovom projektu. I iskreno se radujem susretu sa publikom u Novom Sadu – kaže Mauro de Kandija.

Od 2012. do 2021. bio je umetnički direktor i glavni koreograf trupe savremene igre pri Teatru u Osnabriku. Nakon devet uspešnih sezona, rešio je da napusti svoju poziciju, kako bi se posvetio novim umetničkim izazovima. Iako je živeo godinama u inostranstvu, de Kandija je oduvek čuvao čvrste veze sa svojom zemljom. U Barleti je 1997. osnovao Arte&BaletO, neprofitnu organizaciju koja je inicirala projekte poput manifestacije ApuliArteFestival, međunarodnu nagra-

du ApuliArte, obrazovni program za umetničku igru FormAcioneTersikore, kao i trupu Pneuma dens teater.

– Od samog početka sam znao da ne želim da se bavim prepričavanjem verzije Vaclava Nižinskog, koja je svakako najpoznatija i koja je unela revoluciju u svet igre.  Nisam želeo ni da koristim Debisijevu muziku. Moje polazište bio je Malarmeov tekst i figura fauna u širem smislu: to je figura iz mitologije,  polu čovek - polu životinja. Stvorenje. Štaviše, fascinirala me je ideja o snu i stanju pospanosti opisanom u pesmi: prolazno stanje, možda čak i dvosmisleno jer nije jasno pozicionirano... Tamo gde vreme i brzina radnji poprimaju drugu dimenziju i značaj – izjavio je pre dva meseca koreograf u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku”.       

N. P-j.