Београдски фестивал игре вечерас у Новом Саду: Светска премијера „Фауна”

Ова представа има светску премијеру управо сада на Београдском фестивалу игре. Кореограф је Мауро де Кандиа, са играчима, а аутори музике су Алва Ното и Руичи Сакамото. Играју: Лиса Мариани, Флавио Феруци, Нађа Гузевел, и Лука Томазони.

Представа је рађена за Београдски фестивал игре, у копродукцији за Фондацијом Пиемонте дал Виво, Театро публико Пуљезе - Регионални конзоцијум за уметност и културу Града Барлета.

- Стање неизвесности између стварног и имагинарног, еротских фантазија и трезвене стварности, како га описује Маларме у својој поеми „Поподне једног фауна” инспирисало је Вацлава Нижинског да створи своју револуционарну истоимену кореографију. Од тада је дело изнова и изнова уметнички обрађивано. Фасцинацијом коју емитује ова тема, бавио се и италијански кореограф Мауро де Кандија, истражујући полу-људску, односно полу-животињску фигуру на сцени. У свом комаду, он се опрезно приближава тајанственој суштини сензуалног створења које жуди за стварношћу да би пронашло и ослободило њену динамичку моћ. Де Кандију занимају различита телесна стања и расположења фауна, његове метаморфозе - истиће се у најави ове представе.

Рођен 1981, Мауро де Кандија је почео да игра као деветогодишњак у родној Барлети. Након завршене Академије класичног балета принцезе Грејс од Монака у Монте Карлу, у класи Марике Бесобрасове, 2001. одлази у Немачку, где добија ангажман у Државном балету Хановера, под управом Штефана Тоса. Током каријере играча, де Кандија је имао прилику да наступа у делима Баланшина, Бежара, Тоса, Форсајта, Килијана, Ека, Нахарина, Гекеа…

Као веома млад, већ је био очаран кореографијом. Након неколико покушаја у Монте Карлу и Хановеру, одлучио је да се у потпуности посвети том послу, па је од 2008. креирао за Интроданс, Краљевски фламански балет, Вашингтон балет, трупу Магио данца у Фиренци, Државни балет Берлина... Његова дела су наручивали и продуцирали фестивали попут Бијенала игре у Венецији, Денс опен у Санкт Петербургу, Л’ Темпс д’Аиме у Бијарицу, Фестивал игре у Болцану или Маракаибо фестивал у Венецуели.

Четири деценије Балета Торина

Основан од стране Лоредане Фурно, 1979. године, Балет Торина је трупа која је обележила више од 40 година активности у области игре, позоришног истраживања, експериментисања, уметничких сарадњи… Од 2016. године трупу води Виола Скаљоне, док њени играчи и извођачи поседују значајно међународно искуство. Поред активности у Италији, нарочито у Торину, трупа је реализовала бројна гостовања по Европи и Америци, на Куби, у Аргентини, Бразилу, Колумбији, Египту, Турској, Тајвану, Кини, Јужној Кореји… Балет Торина је подржан од стране Министатсва културе Италије, Региона Пијемонт и Града Торина.

– Свако место на коме сам био и сваки играч с којим сам радио има посебну улогу на мом креативном путу. Оно што је посебно, а додао бих и јединствено за Балет Торина и ово искуство, јесте чињеница да је реч о италијанској компанији. А за мене, који сам Италијан и живим у иностранству више од 20 година, могућност да радим у својој земљи представља нешто посебно. Јединствена атмосфера која влада међу уметницима у овој трупи, учинила је процес још интензивнијим. Балет Театра у Торину је такође једна од историјских балетских компанија Италије. Неколико кореографа је оставило дубок траг у прошлости ове компаније, а самим тим и у прошлости читаве италијанске игре. То што сам имао прилику да будем део те важне традиције је посебна част. Захвалан сам директорки Виоли Скаљоне и целом тиму Балета Торина, као и Београдском фестивалу игре за подршку овом пројекту. И искрено се радујем сусрету са публиком у Новом Саду – каже Мауро де Кандија.

Од 2012. до 2021. био је уметнички директор и главни кореограф трупе савремене игре при Театру у Оснабрику. Након девет успешних сезона, решио је да напусти своју позицију, како би се посветио новим уметничким изазовима. Иако је живео годинама у иностранству, де Кандија је одувек чувао чврсте везе са својом земљом. У Барлети је 1997. основао Artе&BalеtO, непрофитну организацију која је иницирала пројекте попут манифестације АпулиАртеФестивал, међународну награ-

ду АпулиАрте, образовни програм за уметничку игру ФормАционеТерсикоре, као и трупу Пнеума денс театер.

– Од самог почетка сам знао да не желим да се бавим препричавањем верзије Вацлава Нижинског, која је свакако најпознатија и која је унела револуцију у свет игре.  Нисам желео ни да користим Дебисијеву музику. Моје полазиште био је Малармеов текст и фигура фауна у ширем смислу: то је фигура из митологије,  полу човек - полу животиња. Створење. Штавише, фасцинирала ме је идеја о сну и стању поспаности описаном у песми: пролазно стање, можда чак и двосмислено јер није јасно позиционирано... Тамо где време и брзина радњи попримају другу димензију и значај – изјавио је пре два месеца кореограф у ексклузивном интервјуу „Дневнику”.       

Н. П-ј.