Belgijske predstave na otvaranju i zatvaranju 53. Bitefa

Umetnički direktor Bitef festivala Ivan Medenica je na konferenciji za novinare u Flamanskom umetničkom institutu u Briselu rekao da je tematska linija 53. Bitefa „sveopšti raspad, entropija zajednice/društva u savremenom svetu, te ispitivanje mogućnosti njene obnove“, zbog čega su i odabrane dve pomenute predstavekojesu noseće i za tematsku/društvenu i za umetničku liniju koncepta.

Glavni program Bitefa opisuje luk od predstava koje tematizuju raspad prevashodno političke zajednice, ali, i porodice i ljubavnih/partnerskih odnosa, do onih koje pokušavaju da ponude alternativu. Ta se alternativa svodi na obnovu humanističkih vrednosti na kojima se moderna zajednica zasnivala od perioda prosvetiteljstva do naših dana: slobodu, jednakost, solidarnost, kolektivni rad i zalaganje, poverenje, objasnio je Medenica.

U prvom delu programa dominiraće predstave koje tematizuju potpuni raspad savremene političke zajednice i humanističkih ideala i noseća predstava ovog dela jeste „Orest u Mosulu“.

Medenica je istakao da je „Orestija“ formativna dramska priča naše, zapadne civilizacije i podsetio da Eshil slavi prelazak iz rodovskog društva zasnovanog na krvnoj osveti, koje uništava cele porodice, gradove i države u pravni i pravedni, demokratski poredak.

Rau, prema njegovim rečima, postavlja „Orestiju“ u grad Mosul u Iraku, razoren terorom Islamske države i američkim napadima.

On kombinuje filmski materijal iz ovog grada i živu scensku radnju koja obnavlja snimljene prizore, prožima priču o razaranju Troje i vladarskog doma Argosa s razaranjem Mosula u kome se nalazi Niniva, mnogo starija civilizacija od naše/grčke, spaja belgijske i iračke glumce, fikciju i dokument... Za razliku od Eshila, Rau ne nudi izmirenje i uspostavljanje demokratije i pravde, već jasno ukazuje da su globalna razaranja, nasilje jednih koje rađa nasilje drugih, nepravda, urušavanje demokratije... sveopšte obeležja današnjeg sveta, istakao je Medenica.

Rau i dramaturg Štefan Bleske u video poruci izrazili su zadovoljstvo zbog dolaska na Bitef i rekli da svojom predstavom postavljaju pitanje da li je demokratija moguća danas, na koje, kako su primetili, možda ne postoji odgovor.

Umetnička linija koja je, pored tematske, uvek noseća osovina glavnog programa, na 53. Bitefu biće tzv. „imerzivno pozorište“ u kome se briše razlika između scene i gledališta, izvođača i gledalaca, u kome publika učestvuje, uranjajući u (fikcionalni) svet scene.

Medenica je rekao da žele da ispitaju da li sama forma imerzivnog teatra, to što izvođači i gledaoci grade zajedničke prostorne, telesne i energetske odnose i situacije, može da bude alternativa društvu/zajednici baziranoj na sebičnosti, nesolidarnosti, nasilju, gde se imerzivni teatar javlja kao laboratorija drugačijih, humanijih odnosa, zasnovanih na uzajamnoj pažnji, poverenju, solidarnosti, saradnji.

Cilj nam je da, posle prikaza sveopšteg razaranja savremene zajednice/društva razvijemo i neku optimističku perspektivu, naglasio je Medenica. 

U ovom delu programa noseća predstava biće „Pozvani“ koreografa Sepe Bajensa, u kojoj se, napominje Medenica, skoro do kraja ne zna ko su sve izvođači, jer su, različitih godina, pola, porekla, obučeni privatno, pomešani sa gledaocima u zajedničkom, praznom prostoru.

Medenica je istakao da je politički aspekt predstave „Pozvani“” vrlo važan, ta činjenica da se ljudi iz publike pozivaju da uzmu učešće, da deluju, istražuju načine kako se može koristiti pozorište za gradnju humanijeg društva, zbog čega Bajensovo delo vidi kao simbol nade.

Bajens je rekao da voli da povezuje različite ljude, stare, mlade, osobe sa invaliditetom, koji zajedno predstavljaju ogledalo društva, a u predstavi učestvuje 15 ljudi od 12 do 95 godina.

Krenuli smo od pitanja kako da savremena igra bude jezik zajednice koju čine izvođači i publika, kako da kreiramo koreografiju zajedno i da svi podelimo isti prostor, kako da uništimo granicu između izvođača na sceni i publike, objasnio je Bajens.

Predstava je svaki put, kaže, drugačija bez obzira na postojeću strukturu, jer zavisi od publike, koju pozivaju na scenu, prepuštajući im odluku da poziv odbiju ili prihvate, pa na sceni u jednom trenutku bude i 150 ljudi.

Važno mi je kako teatar vratiti ljudima. Pozorište je za ljude i zašto da ga ne vratimo ljudima? Najbolja predstava mi je kada je publika ogledalo sveta, istakao je Bajens.

Najzastupljenija i najvidljivija nacionalna pozorišna produkcija na 53. Bitefu biće upravo belgijska čime se nastavlja tradicija uspostavljena poslednjih godina da baš iz ove zemlje dolaze predstave koje na Bitefu bivaju među najzapaženijima.

Medenica je podsetio na gostovanje predstava „Planina Olimp“ Jana Fabra 2017. i „Rekvijem za L.“ Alana Platela 2018. i istakao da je ove godine moglo da ih bude i više i da se celo izdanje festivala pretvori u smotru belgijskog teatra.

Tokom pet decenija Bitef festivala od ukupno 711 predstava 18 je bilo iz Belgije.

Današnjoj konferenciji za novinare prisustvovali su ambasadorka Srbije u Belgiji Marina Jovićević i predstavnici Evropske asocijacije festivala i Međunarodne mreže za savremene izvođačke umetnosti sa kojima je Medenica razgovarao o budućoj saradnji.