AJA JUNG Jedinstvena magija kojom slavimo igru

Na večerašnjoj promociji govoriće Enriko Roteli, novinar i pisac koji je koautor ovog dela, uz Aju Jung, direktorku BFI, koja ne krije da je u vreme kada je krenula u baletsku školu, Karla Frači bila njen uzor kao „oličenje vrhunske estetike i inteligencije bez koje se ne može postati zvezda”:

– Karla Frači je ličnost koja čini ogromno i važno poglavlje baletske istorije. Život je učinio da se upoznamo, a Karla je bila osoba koja je umela da pokaže svoje navijanje i podršku za sve u šta veruje. Sa velikom lubavlju i čistom emocijom stigla je u Beograd. Otvorila je 15. Beogradski festival igre pred prepunom salom Centra „Sava” i zavredela duge ovacije naše publike, koja nikada nije imala priliku da je gleda u Beogradu ili Jugoslaviji – podseća Aja Jung u razgovoru za „Dnevnik”. – Umesto na engleskom, kako je bio naš dogovor, Karla se obratila na italijanskom jeziku i pričala neuobičajeno dugo, govoreći o Festivalu kao o “jedinstvenoj i snažnoj magiji kojom slavimo najbolju igru i činimo da oči celog sveta budu uprte u Beograd”. Njena iskrenost i emocija su nepogerešivo preskakale rampu, tražeći put do srca svakog gledaoca. Toliko opipljivo, da je umetnicima koji su stajali iza kulisa bilo teško da započnu predstavu. Karla je bila neprikosnovena kraljica scene, harizmatična diva velikog i nežnog srca.

Može li se govoriti o tome da je misija Beogradskog festivala igre ne samo upoznavanje ovdašnje publike sa savremenom produkcijom u svetu igre, nego i upoznavanje sa nekim od najvećih imena iz tog sveta, kao što je upravo Karla Frači?

– Ako imate snažnu produkciju, imate i velika imena. Čini mi se da jedno bez drugog ne ide. Ponosna sam na sve koreografe koji su darovali Beogradskom festivalu igre međunarodnu reputaciju i činili da nam publika veruje. Takođe, baletske zvezde bi uvek doprinosile komunikaciji sa onim delom kulturne javnosti koja je naklonjena klasici i željna umetničkog kvaliteta koji se konzumira u ozbiljnim baletskim sredinama. Tako i naredne godine dve izuzetne baletske zvezde dolaze u Beograd. To su Lusija Lakara i Metju Golding. Oni će izvesti jednu sjajnu predstavu na muziku iz sedamdesetih godina prošlog veka. “U tišini noći” je predstava koja zvuči kao dobra žurka, a gleda se kao filmski klasik koji ima potencijal da vas na samom kraju rasplače…

Predstavlja li činjenica da srpsko izdanje knjige „Korak po korak“ potpisuje Beogradski festival igre najavu da bi se u budućnosti Beogradski festival igre mogao sve češće javljati i kao izdavač naslova iz sveta umetničke igre?

– Ne verujem. Iako postoji okvir, odnosno protokol o saradnji između Beogradskog festivala igre i najveće evropske izdavačke kuće, milanskog „Modadorija”, kao i njihova naklonost prema našim pokušajima, u Srbiji ne postoji čitalačka publika za ovu vrstu izdanja. Mi smo narod koji ne konzumira ovu vrstu literature, tako da pokušaji da se nešto promeni uglavnom počivaju na ličnom zalaganju, a završavaju se kao mali incident u šumi kiča i svakojakog nasilja. Za knjige se, međutim, interesuju neki grčki izdavači, tako da je moguće da ćemo biti posrednici, bar u slučaju nekoliko autobiografskih dela.

Jubilarno, 20. izdanje Beogradskog festivala igre, u martu i aprilu 2023. dovodi neka zaista sjajna imena. Novosađani će ovog puta biti u prilici da vide Balet Torina i Holandski teatar igre?

– Dva izuzetna događaja su rezervisana za Srpskom narodno pozorište, teatar sa kojim već dvadeset godina na obostrano zadovoljstvo sarađujemo. Balet Torina ovih dana počinje pripreme komada, koji će doneti kao svetsku premijeru na naš Festival, upravo u Novi Sad! U pitanju je “Faun”, a koreograf je Italijan sa nemačkom biografijom, Mauro de Kandija. Čuveni NDT 1 ili Holandski teatar igre sa komadima Kristal Pajt, Jiržija Kilijana i Gabrijele Karizo – predstavlja pravu pozorišnu senzaciju ove sezone. Na Velikoj sceni Srpskog narodnog pozorišta, po mnogima najbolji igrači planete, nastupiće dve večeri zaredom, i to 7. i 8. aprila. Kao baletski Rolingstonsi, ova trupa putuje sa dva šlepera rasvete i kojekakvih tehničkih čuda, pa će njihov nastup zaista biti nezaboravan događaj za novosadsku, beogradsku, ali i publiku čitavog regiona! Kritičar britanskog Telegrafa je nedavno zabeležio da se “retko nailazi na predstavu takve vizuelne originalnosti, takve tehničke briljantnosti i takve emocionalne moći da osećate da ste svedoci ponovnog rađanja umetničke forme”.

Kakve su šanse da se u perspektivi pred novosadskom publikom, koja iz godine u godinu pokazuje više nego zavidan nivo interesovanja za savremene baletske produkcije, nađe mnogo više predstava sa Beogradskog festivala igre?   

– Šanse su sve već, jer Beograd nema pozorišnu scenu koja po gabaritima odgovara većim produkcijama. Takođe, korišenje privatnog teatra u Beogradu košta skoro kao da zakupite pozorište istih karakteristika u Budimpešti ili Solunu. U tim trenucima, čovek se zaista zapita šta radi… Da nema publike prema kojoj osećmo odgovornost i sa kojom smo zajedno rasli, verujem da bi odavno morali da odustanemo od nekih ideja. Ipak, treba biti ponosan na trajanje koje se danas meri kroz dve decenije, kao i specifičnost tog trajanja koje nikada nije bilo stajanje u mestu. Naprotiv, svaka edicija je iskoristila potencijal da preskoči lestvicu postavljenu prethodne godine, da iznenadi publiku, da obasja nekim posebnim svetlom našu malu avliju. Dokazali bi uvek, da je bez obzira na prilike ili neprilike, Beogradski festival igre - svet!      

M. Stajić