Reditelj Dragan Živadinov na "Dezireu" predstavio svoj svemirski program

Zato je tu svake godine Festival „Dezire“ Pozorišta „Deže Kostolanji“. A podsećanje na zlatne godine prošlog veka, kada je u Subotici radio „KPGT“ koji je vodio Ljubiša Ristić, stigli su iz Slovenije sa nekadašnjim „rdečim pilotom“ Draganom Živadinovim, rediteljem za kojeg se slobodno može reći - planetarne slave. Mada mu je, posle propasti formacije „Noje sloveniše kunst“ kojoj je pripadao, u fazi „Postgravitacijske umetnosti“, koju vodi sa Dunjom Zupančić i Mihom Turšićem, namera da postane i intergalaktički, ako do kraja uspe u svojoj vizionarskoj nameri.

- Trideset godina je prošlo od „Noje sloveniše kunsta“, a 1995. godine počela je postgravitacijska faza. Ono što smo zvali retrogradna umetnost, nestala je. Mi smo manifestno ideju „Postgravitacijske umetnosti“ proglasili 1995. i napravili prvu predstavu u svetu koja je izvedena u uslovima bestežinskog stanja. – ispričao je Živadinov na „Dezireu“, na kojem je izveo i svoj „informans“ nazvan „Finalizm - postgraviti art“. - Vreme je nešto relativno, a i nešto što sve dekonstruiše. Kad sam bio u Subotici, bio sam tu u okviru velikog utopijskog projekta „KPGT“, koji je slavno propao. Kao i ja. A 1995. godine, znate, to je privilegija ako u jednom životu imaš dve stilske formacije, počelo je nešto što ću odigrati u formi „informansa“. O retrogardizmu i „Noje sloveniše kunst“ uopšte više ne pričam. Ja sam danas u Subotici u heterotopiji. Različiti ljudi, sa različitim projektima, u isto vreme, sa istom željom – da se vrati humanistička Evropa.

Na pitanje otkud mu ta „sumanuta“ ideja, opsednutost nultom gravitacijom, Živadinov se osvrnuo na tradiciju futurizma i avangarde, Maljeviča, Mejerholjda, Tairova, a u informansu izvedenom u okviru festivalskog programa čak izjavio da je ideje za predstavu u svemiru počeo da razvija, jer mu je dosadilo da režira u pozorištu. Rekao je i da bi već stigao tamo, da nije bilo pandemije korone.

- Osamdesetih smo imali retrovirus, sada nešto slično, ali drugačije. I viruse moramo preživljavati, a inače već bi se domogli svemira – nastavio je Živadinov, koji je u međuvremenu postao i zvanični kandidat za let u svemir iz Bajkonura u Rusiji. - Nulta gravitacija je za mene jako važna, zbog apstraktnog pozorišta. Dok imamo levo, desno, gore, dole, nemamo apstrakcije. Kada više nemamo toga, a i kosmos je takav, onda dođemo do suštine našeg rada. To nije pitanje opsednutosti, nego naših starih očeva iz istorijske avangarde, pa recimo i Ljubiše Ristića koji mi je predavao u Ljubljani, a bio u nekim svojim opsednutostima, ali ta želja da se uspostavi razumevanje u šta smo mi to upleteni, ta velika pitanja da ih ne ponavljam ja sad (smešak), svaka predstava ih procesuira, pa i naša pedesetogodišnja „Noordung“. Predstava je tako koncpiriana da je imala premijeru sa 14 glumaca, sedam glumaca i sedam glumica. Osnovna premisa je da se, umesto svako ili svake druge, treće večeri izvodi na repertoaru u pozorištu, „Noordung“ izvodi svakih deset godina. Ako neko u međuvremenu umre, njega menja tehnološki, daljinski vođeni apstrakt, tako da ako umre glumica ide melodija, kad umre glumac ide ritam i prva repriza je bila 2005, druga 2015. Glumci su izabrali kako će da izgleda taj njihov apstrakt posle smrti. Poslednje izvođenje, 2045. umiru svi, ja ostajem živ, uzimam te male apstrakte, idem sa šatlom u ekvatorijalnu orbitu i puštam ih na 14 tačaka oko planete Zemlje. Svaki glumac postaje umetnički satelit, sa tri softvera – biografikom, biologikom i biomehatronikom.

Živadinov se u Subotici osvrnuo i na aktuelni rad u Novom Sadu, gde je upravo završio režiju ceremonije otvaranja koja će 13. januara 2022. označiti početak realizacije projekta „Novi Sad - evropska prestonica kulture”. Ceremonijal otvaranja nazvan „Zeniteum” najavljen je kao sekularni obred sa odabranim sadržajima najviše duhovne vrednosti. Naslov je potekao od međunarodno uticajnog umetničkog pokreta koji je inicirao Ljubomir Micić (1895-1971), a glavna tema biće matematika, sa zaštitnim likovima u Milevi Marić Ajnštajn i Milutinu Milankoviću.

- Poziv iz Novog Sada sam rado prihvatio, jer sam oduvek želeo da režiram predstavu za 15 hiljada ljudi – ponovo se Živadinov pomalo našalio na račun svoje umetničke ozbiljnosti.

Sve ovo, Živadinov je izložio uz pomoć svog „tehnopodanika“ Gregora Meseca, koji je rukovodio video materijalom, i na svom „informansu“, performerski i duhovito intoniranom, tako da se publika jako dobro zabavila, ali i bila u prilici da čuje i vidi svašta nešto novo i neobično. Kako se povezuju futuristi sa fašizmom, a konstruktivisti i anarhisti sa čistom apstrakcijom i istraživanjem svemira. Kako sebe deklariše kao umetnika u razvoju, a ne savremenog stvaraoca. Kako je jedan novinski članak u francuskom „Liberasionu“ doveo do toga da postane kandidat za astronauta, a jedan dosadni prijem sa evropskim komesarima do granta za izgradnju Kulturnog centra evropskih svemirskih tehnologija u Sloveniji. Kako su pozorišni kritičari povraćali kad je „Noordung“ izveden u bestežinskom stanju, što mu je bila davnašnja želja.      

Igor Burić