Približiti ljudima realnost u kojoj žive
Uprkos činjenici što se relativno kratko bavi dokumentarnim filmom i što je u kinematografiju dospeo gotovo slučajno, australijski reditelj Dejvid Fedele je danas jedan od istaknutih svetskih autora svoje generacije,
čiji se dokumentarci sa izuzetnim uspehom prikazuju širom sveta i ovenčani su nagradama brojnih uglednih festivala. U tradiciji najboljeg dokumentarizma Dejvid Fedele se u svojim beskompromisno angažovanim filmovima hrabro suočava sa nekima od najbolnijih pitanja današnjice, od ekologije u ostvarenju “E – pusta zemlja” o siromašnim sakupljačima kancerogenog elektronskog otpada u Gani, ili filma “Velika šteta” o bezočnoj seči drveća u Papui Novoj Gvineji, koja starosedeoce u ostavlja u opustošenom pejsažu bez šume i vode, do “Zemlje između” koja prikazuje stradanja migranata iz podsaharske Afrike, zaustavljenih u prihvatnom kampu u Maroku.
Snimajući svoje filmove Fedele se uvek trudi da gledaocima “iz prve ruke”, objektivno i pošteno predstavi temu kojom se bavi, ne prezajući od opasnosti i rizika koje ovaj posao često nosi. Dejvid Fedele je boravio u Vrdniku kao predsednik žirija ovogodišnjeg “Srem fim festa 2015” i to je bila prilika za susret i razgovor sa njim:
Današnji svet je suočen sa mnoštvom vrlo ozbiljnih problema kao što su ratovi, zagađenje životne sredine, siromaštvo, velike migracije stanovništva. Kakva je, u takvim okolnostima, uloga i odgovornost autora dokumentarnih filmova?
- Mislim da je zadatak autora dokumentarnog filma da svojim ostvarenjima pokušaju da ispričaju zanimljive, angažovane i važne priče, onoliko verno koliko je to moguće. Radeći ovaj posao nastojim da ljudima što je moguće više približim realnost u kojoj žive, da premostim jaz između gledalaca i mojih “junaka” i njihovih priča. Želim da snimam filmove koje će ljude navesti da osećaju i da razmišljaju…
Snimate dokumentarce, ali se bavite i muzikom i filozofija, volite i da putujete...
- Gotovo slučajno sam upao u bavljenje dokumentarnim filmom, a razlog za to je strast za putovanjima. Godine 2006. boravio sam u Papui Novoj Gvineji, kroz koju sam tri meseca putovao potpuno sam. Nekoliko dana pred polazak, nabavio sam malu kameru. Nikada ranije se nisam bavio time, ali sam tada zaželeo da snimam svoje doživljaje. Četiri godine kasnije, sreo sam jednog kolegu montažera koji je pregledao te moje snimke i mi smo zajedno montirali moj prvi film koji je dobio naslov “PNG stil”, što znači da sam ga ja nazvao “slučajnim filmom”. Tada sam shvatio da bavljenjem dokumentarnim filmom mogu objediniti svoju ljubav prema putovanjima, sa željom da se bavim društvenim temama, istraživanjem pitanja ljudskih prava, ekološkim problemima. I ja sam time opsednut do danas!
Snimajući filmove, uvek se trudite da dospete do epicentra događaja ili pojave kojom se bavite. Koliko to može biti opasno i koliko je važno pošteno i verno predstaviti temu kojom se autor dokumentarca bavi?
- Jedini način da se priča filma gledaocima predstavi istinito i pošteno je da se autor što je više moguće približi događajima i ljudima koje prikazuje. Takav pristup, naravno, sa sobom često nosi mnoge rizike i opasnosti, ali verujem da ukoliko čovek nije spreman na ovakve rizike, onda on i nije osoba koja bi trebala da se bavi takvim pričama.
Koliko je teško raditi kao nezavisni autor i na kakve teškoće nailazite delujući na ovakav način?
- Prilikom snimanja i rada na filmu, uvek se suočavam sa mnoštvom različitih teškoća i izazova. Kao autor filma najčešće sve radim sam: pronalazim teme, brinem se za produkciju, snimam, režiram i montiram svoje filmove... i sve to me dovodi pred mnoge teškoće i izazove. Takođe, nikada ne tražim odobrenja “nadležnih” za svoje filmove, čak uvek nastojim da budem na distanci i gotovo “skriven” od vlasti kada snimam neki film.
B. Hložan
Prestižni „Srem film fest”
Koliko su festivali kao što je “Srem film fest” značajni za afirmaciju dokumentarnog filma i Kakvi su vaši utisci o ovogodišnjoj takmičarskoj selekciji “Srem film festa” u Vrdniku?
- Filmski festivali su izuzetno važni za afirmaciju dokumentarnog filma, a posebno su značajni za nezavisne autore i filmove iz nezavisnih produkcija, jer je u današnjim uslovima za njih veoma teško da dođu do šire publike.
Počastvovan sam i veoma sam srećan što sam imao priliku da predsedavam žirijem “Srem film festa 2015” i smatram da je filmove prikazane u takmičarskoj selekciji odlikovao izuzetno visok kvalitet. Bio sam zaista impresioniran kinematografskom vrednošću mnogih od ovih filmova, koji bez ikakvih problema mogu učestvovati u takmičarskoj selekciji najprestižnijih svetskih filmskih festivala.