Ogledalo Lune na Novosadskom književnom festivalu

Pitanje je bilo upućeno gostima, akterima nesvakidašnje pojave u novosadskom, jugoslovenskom, pa i svetskom rokenrolu, bendu “Luna” (La strada), prvenstveno Slobodanu Tišmi, piscu, koji je pevao u kultnoj grupi i nosio nadimak Deda.

"Zbog godišta!", šeretski je dobacio Firči (Ivan Fece), poznati bubnjar, ne samo na jugoslovenskoj sceni, pa i danas. Nekadašnja klavijaturistkinja Mina (Jasmina Mitrušić) je kasnije objasnila da je “Deda” imao 33, a ona i Firči 17, 18 godina.

Razgovor o knjizi “Ogledala Lune” Predraga Popovića, Saše Rakezića i Gorana Tarlaća (izdanje Društva ljubitelja popularne kulture), na “Cepelinu” u četvrtak, predstavio je i Vladimira Kopicla i Vitomira Simurdića, kao savremenike i sudionike duha vremena o kom je bilo reči. Kopicl je rečito objasnio zašto su Tišma, Firči, Bale i Mina heroji tog vremena, koje je u svom korenu imalo pojavu i razvoj rokenrola. Kao profesionalac u toj oblasti, Kopicl je pohvalio izdanje kojem je teško naći manu.

Simurdiću se nije dopalo potpuno ogoljavanje aktera (knjiga je pisana kroz intervjue sa pomenutm članovima, kao ni to što je obrađen samo fenomen “Lune”, a ne, hronološki, celina sastavljena od tri, gotovo dramska poglavlja - “La strada/ Luna/ La strada”. Citirajući poznate novinare, Simurdić je ustanovio da je “Luna/ La strada”, kao i svaka alternativa koja se ne prepozna na vreme, imala ili mogla da ima mnogo veći značaj.

Firči, koji je celo veče “zadržao originalan stav”, zbijao niz šala i pričao anegdote, i dalje misli da je cela priča bila proizvod spontanosti i instinkta, dobrog sviranja, zezanja i svađanja. Razlog zašto i danas pričamo o tome, zašto se sećamo, po njemu je zato što smo gladni i žedni, zato što se ništa nije promenilo. 

"Mi nismo ni shvatili da smo bend", rekla je Mina. Bale je bio šef, Firči dobošar, a Tišma pesnik.

Za Tišmu knjiga “Ogledalo Lune” kreira ugođaj u kojem je rokenrol bajka, čaroban svet, umetnost kakve nema u drugoj polovini 20. veka. Tišma je okupljene poklonike rokenrola i “najboljih godina naših života”, kako je Randelj okarakterisao osamdesete, zasmejao do suza, “nadmećući” se sa Firčijem u priči o svojoj ulozi i raspadu benda koji je do kraja snimio i izdao samo jedan album.

"Bilo je tu mnogo više muzike", kaže Tišma, zaključujući da se bend raspao zato što je on tek u studiju shvatio koliko katastrofalno peva.

Na to je Vitomir Simurdić dodao da ni Bob Dilan ne peva ništa bolje od njega.

Opčinjenost rokenrolom

Među mnogim, zaista mnogim i raznovrsnim uzbudljivim detaljima, razgovor na “Cepelinu”, o zlatnim godinama rokenrola, otkrio je da su mnogi znali da se inspirišu muzikom “Lune”. Milan Mladenović je njome bio opčinjen, na primer, ali nije ostala imuna ni muzička agentkinja pevačice Vitni

I. Burić