Naučni skup u Spomen zbirici Pavla Beljanskog o Petru Lubardi

U uvodnoj reči dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen zbirke je najavila učešće 12 eminentnih stručnjaka iz Makedonije, Crne Gore i Srbije koji su predstavili nova otkrića iz Lubardine biografije i dali potpuniju analizu njegovog opusa. Filip Brusić Reno, direktor Kuće legata predstavio je Legat Petra Lubarde u njegovoj kući u Ilinčićevoj ulici u Beogradu i sve peripretije koje su pratile pretvaranje ove zbirke u savremeni muzej posvećen stvaralaštvu jednog umetika.

U ime porodice, Đina Lazar, Lubardina sestričina predstavila je rad Fondacije koju su 2005. osnovali u Herceg Novom u težnji da očuvaju ime i delo ovog umetnika, a Spomen zbirci i Kući legata uručene su zahvalnice za uspešnu saradnju. Dokumentacioni fond Spomen zbirke bogatiji je od juče za jedan dokument koji su na poklon dobili od Fondacije.U pitanju je venčani list Petra Lubarde sa potpisima kumova Pavla Beljanskog i Marka Kavaje, kumova na venčanju, što svakako govori o dugogodišnjem prijateljstvu slikara i kolekcionara. Naučni skup je zvanično otvorio Miroslav Štatkić, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

Izlaganja prijavljena za ovaj naučni skup biće objavljena u zborniku koji će početkom decembra biti predstavljen u SANU u Beogradu u vreme održavanja Lubardine izložbe. Među njima je rad Jelene Davidović o Lubardinom ciklusu “Kragujevac 1941” inspirisanom tragičnim streljanjem u Šumaricama koji je umetnik poklonio Spomen parku “Kragujevački oktobar”. Gost iz Skoplja, dr Kiril Penušliski, predstavio je izložbe koje je Lubarda priredio u glavnom gradu Makedonije, kao i njegove slike iz tamošnjih muzeja i privatnih zbirki.

Magistar Petar Ćuković iz Podgorice bavio se, pak, genezom jedne slike “Noć u Crnoj Gori” iz 1951. smatrajući da je idealan model za analizu karaktera novog Lubardinog jezika, dok je dr Žarka Svirčev iz Bečeja interpretirala je verbalno i vizuelno “pismo” Vinaverove pesničke zbirke “Evropska noć” za koju je Lubarda 1952. namenski radio grafike. Izlaganje dr Jasne Jovanov bilo je posvećeno monumentalnim platnima “Bitka na Vučjem dolu” i “Simfonija orijenta”, čije su teme i lokalne i univerzalne, pozicionirannim u sam vrh jugoslovenske umetnosti. Dr Jelena Stojanović je odabrala Lubardinu sliku “Borba petlova” iz 1955. koja se nalazi u Gugenhajm muzeju u Njujorku, kako bi se bavila načinom rekontekstualizacije hladnoratovskog modernizma.

Dr Ješa Denegri predstavio je Lubardino učešće na Bijenalu u Sao Paolu u Brazilu 1953. na kome je nagrađen, a njegova slika “Fantastična zver” od tada je u posedu jedne inostrane umetničke kolekcije. Mr Milana Kvas se bavila prvom Lubardinom samostalnom izložbom 1929. u Rimu. O uticaju Mediterana između dva svetska rata na Lubardino slikarstvo, sa akcentom na dela iz Spomen zbirke, govorila je Jasmina Jakšić Subić ,a Dina Pavić analizirajući arhivsku građu Kuće legata o uzrocima i posledicama umetnikovog putovanja u Indiju. Mr Vanja Jovanović bavila se konzervacijom slika i analizama koliko su boje na bazi nitroceluloze koje je od 1957. umetnik koristio uticale na kasniju devastaciju pojedinih dela.

N. Popov