Večeras u MSUV: Izložba Katarine Šević i Lasla Gergelja

Postavka je deo međunarodnog projekta Risk change (Rizikuj promene), podržanog od strane programa Evropske unije “Kreativna Evropa” koji se od 2016. do 2020. održava u više institucija među kojima je i MSUV.

Katarina Šević (1979) je Novosađanka, Akademiju umetnosti je završila u Budimpešti, živi u Berlinu i do sada je priredila niz izložbi u evropskim gradovima, ali nije samostalno izlagala u Novom Sadu.

S Laslom Gergeljem iz Budimpešte (član kolektiva Techica Schweiz) koji takođe živi u Berlinu sarađivala je u više navrata.

Ovi umetnici svoje projekte realizuju u vidu grupa objekata, propraćenih performansima u kombinaciji sa tekstom i naracijom. Pokreću ih dihotomije u savremenom društvu, a njihovi umetnički postupci zasnivaju se na složenim procesima u radu i povremenom korišćenju arhivskog materijala. Zanimaju ih alternativni vidovi razumevanja stvari, njihovi radovi sadrže kritički i politički potencijal – navodi se u najavi izložbe.

Projekti ovo dvoje umetika na izložbi će biti predstavljeni u formi video instalacija umetničkih radova sa postavki priređenih u drugim evropskim gradovima, među kojima je i ona nedavno održana u Berlinu, kaže kustoskinja Sanja Kojić Mladenov.

Uporedo s istraživanjima i performansima baziranim na tekstu, umetnici kreiraju i objekte.

Stummer Diener (2013-2014) kao objekat potiče od vrste nameštaja omiljenog u domovima srednje klase tokom perioda bidermajera, ali istovremeno je i predmet za kontinualni performativni čin sa sedam učesnika koji stoje u krugu oko objekta i ritualno ponavljaju odabrane delove iz izloženih knjiga u obliku upozorenja. Rad se bazira na drami Maksa Friša iz 1958. Gospodin Bidermajer i piromani.

Rad Stummer Diener citira Friša koji je u svojoj drami stvorio vanvremensko građansko okruženje u kojem strah od promene, dvoličnost i kratkovidost blokiraju glas razuma, otuda se Stummer Diener, kako navode u MSUV može primeniti u bilo kom građanskom okruženju, u Berlinu baš kao i u Budimpešti, Beču i Novom Sadu, kao svedočanstvo da se era bidermajera nikad nije završila.

U drugom performansu organizovanom na ulicama Budimpešte grupa izvođača gura tri metra visok multiplejerski megafon u obliku jajeta horski izgovarajući tekst o preobražaju jedne grupe čuvara obezbeđenja. Koristeći se sredstvima iz različitih tradicija i oblika uličnog teatra, kao što su groteska i humor, performans teži da veliča slobodu izražavanja i neustrašivost, dejstvujući protiv opšteg raspoloženja političke i građanske frustracije i pasivnosti. Izložba će trajati mesec dana.

N. Popov