U galeriji SANU u Beogradu tokom leta izložba Aleksandra Deroka

Sada se prvi put posle četiri decenije predstavlja izbor radova akademika Aleksandra Deroka iz Umetničke zbirke SANU.

Deroko je od 1955. bio član Srpske akademije nauka i umetnosti. Aktivan, između ostalog, u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti, sarađujući sa likovnim umetnicima-akademicima, koji su učestvovali u osnivanju Galerije SANU i definisanju Umetničke zbirke, Deroko je dao značajan doprinos i ovoj sferi delatnosti Akademije.

- U vreme kada su i drugi slikari članovi SANU svoje radove poklanjali Akademijinoj kolekciji, Deroko je predlog da svoje slike i crteže pokloni SANU izneo svom prijatelju predsedniku SANU akademiku Pavlu Saviću, što je rezultiralo Savićevom inicijativom da Galerija SANU organizuje izložbu Derokovih radova 1980. u Galeriji kulturnog centra, pošto su u Galeriji SANU tada bili građevinski radovi – kaže autorka izložbe Jelena Mežinski Milovanović, zamenica upravnika Galerije SANU. -Zadovoljan ovom postavkom, Deroko 1984. Umetničkoj zbirci SANU poklanja 129 svojih dela– uz 19 slika, celinu čini i 110 crteža, skica, studija. Posle umetnikove smrti, 1997. još jedanaest Derokovih crteža Akademijinoj Zbirci poklonio je umetnikov mlađi kolega arhitekta Slobodana Nenadovića, tako SANU danas čuva 140 Derokovih dela.

Deroko je bio aktivan kao arhitekta, izvedeno je dvadesetak njegovih projekata. Celog života bavio se slikarstvom. Prvenstveno se bavio istorijom arhitekture i konzervaci. U fokusu njegovih istraživanja bila je nacionalna srednjovekovna i folklorna arhitektura novijeg doba. Objavio je više od stotinu naučnih studija i desetak knjiga, najviše iz oblasti istorije arhitekture, arheologije i etnologije.

Bavio se novinarstvom i beletristikom, osobenim starinskim “beogradskim” jezikom pisao je eseje, memoare i autobiografske tekstove. Značajne rezultate postigao je kao pedagog – profesor Beogradskog univerziteta. Bio je dugogodišnji šef Katedre za istoriju arhitekture i umetnosti na Arhitektonskom fakultetu i dekan.

Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, učestvovao je u bitkama na Ceru, kod Šapca, na Čevrntiji. Kao pilot se borio na Solunskom frontu. Bio je jedan od 1.300 kaplara.

Izložbu čini 107 dela nastalih od 1920. do 1984. raspoređenih u 11 celina – autoportreti, autoportreti sa suprugom, portreti, anatomske studije, aktovi, studije figure, mrtve prirode, vedute (ilustracije za knjige), apstraktne kompozicije, žanr scene iz umetnikovog života (ilustracije za knjige), seoski žanr (ilustracije knjiga drugih autora), materijali za terenska istraživanja i alegorijske scene. Pored radova koje je Deroko sam poklonio SANU na izložbi su i artefakti iz poklona Slobodana Nenadovića „Pogled na Studenicu kroz prozor konaka“, nacrt za naslovnu stranu knjige “Sveta gora“, nacrt za naslovnu stranu poznate Derokove knjige „A ondak je jeroplan leteo nad Beogradom“ i „Alegorijska kompozicija za arhanđelom Mihailom“. Uz neka izložena dela su i autorove beleške, pa tako uz dva autoportreta su navedene njegove reči „Čini mi se da mnogi ljudi prođu kroz taj život zatvorenih očiju. Ja sam ih bogami držao širom otvorene“.

Po rečima autorke postavke, kao da gotovo sva dela u Umetničkoj zbirci čine povezan korpus ilustracija obedinjenih Derokovim autobiografskim beleškama, u kojima on piše o svom životu, ali i o profesiji, odnosu prema umetnosti i slikarstvu. Ova retrospektiva, koju je mahom osmislio sam Deroko, sećanje je na umetnika i zahvalnost darodavcu, jednom od likovnih stvaralaca akademika čiji su legati postali temelj Umetničke zbirke SANU na kome se ona i danas razvija. Deroko je među najvećim darodavcima ove zbirke.

Istovremeno ova izložba je i najava velike retrospektive koju svom članu priprema SANU u saradnji sa Arhitektonskim fakultetom u Beogradu i brojnim drugim institucijama.

        N. Popov