U Arhivu Vojvodine promovisan prvi broj „Tragova“

U našem dijapazonu interesa su manje-više sve one teme koje se tiču ne samo međusobnih odnosa Srba i Hrvata, nego i karaktera srpske i hrvatske zajednice, ne samo u Hrvatskoj nego i izvan nje, recimo u BiH, Crnoj Gori ili u Srbiji, odnosno Vojvodini, s obzirom na interakciju tih zajednica, kaže prof. dr Dejan Jović, glavni urednik „Tragova”.

On pojašnjava da je motiv za pokretanje časopisa bio dvojak - akademski i društveni. Akademski se ogleda u tome što je zaključeno da nema specijalizovanih publikacija u kojima bi se na studiozan i argumentovan način analizirale srpsko-hrvatske teme. Što je, ističe prof. Jović, šteta, jer se o tim temama više nego intenzivno, i to bezmalo tri decenije, odnosno od raspada SFRJ, puno piše u inostranstvu, pre svega u zapadnim zemljama.

I te smo teme hteli vratiti kući i kroz časopis pokušati pridobiti akademsku zajednicu da se na njih fokusira. Jer, tragičnost je naših akademskih sredina upravo u tome što su propustile možda jedini momenat koji će ikada imati da budu u nekoj temi predvodnici u globalim okvirima. Nažalost, umesto da su one bile te koje će interpretirati šta se ovde dešava, da su se fokusirano, van dnevnopolitičkih okvira i pritisaka, bavile uzrocima i posledicama raspada Jugoslavije, ostavile su taj prostor drugima, ističe glavni urednik „Tragova”.

Na tom fonu je i ocena da je u javnom diskursu o dalje prisutan trend nastavka sukoba kroz „kreativnu” interpretaciju istorije, posebno događaja iz devedesetih godina prošlog veka, kao neku novu fazu rata.

Kao rezultat imamo činjenica da u javnom mnenju dominiraju stavovi onih koji sve znaju o Srbima i onih koji sve znaju o Hrvatima a zapravo nisu nikada u životu bili u kontaktu sa Srbima, odnosno Hrvatima, niti su ikada išta ozbiljno čitali. A takav diskurs je veoma štetan za naše zajednice, posebno za srpsku u Hrvatskoj, navodi prof. Jović.

Među tematima koji su obeležili prvi broj „Tragova” izdvajaju se velika istorijsko-komparativna studija privrednog razvoja Vukovara, iz pera Dimitrija Birača, zatim esej Todora Kuljića o istorijskom revizionizmu, te članak o Nenada Moačanina o potencijalima osmansko-turske arhivske građe za proučavanje istorije Srba u Hrvatskoj.

U narednim brojevima -  „Tragovi” će izlaziti dva puta godišnje, u maju i novembru - akcenat će biti, između ostalog, i na kulturnim delatnicima, od književnosti i filma do likovne umetnosti, koji su u dvadesetom veku bili na raskršću dveju kultura ili su se direktno njima bavili, poput Krleže, Andrića, Bore Ćosića, Svetlane Velmar Janković...

To je veoma pluralističko područje, pri čemu ima onih koji su to prihvatali, ali i onih koji su insistirali na razdvajanju kultura, sve do jezičkog purizma, navodi dr Dejan Jović.

Društveni, pak, motiv bio je u tome da se ojačaju intelektualni, a onda i društveni, srpske zajednice u Hrvatskoj, koja je veoma redukovana, kako samim brojem, tako i u pogledu političke snage. No, i pored toga egzistira nekoliko veoma uspešnih projekata koji svedoče o prisustvu te zajednice, od Srpskog narodnog vijeća i Arhiva Srba do lista ’Novosti’. U svakom slučaju, želimo delovati kao akademski građani, pri čemu su obe reči ovog pojma nama pođednako važne, ističe profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu.

„Tragovi” planiraju da pokriju najširi mogući spektar tema, od ekonomskih do kulturnih. Istovremeno, namera je i da se svakog meseca organizuju predstavljanja knjiga o tim temama, kao i razgovori o njima, s idejom uspostavljanja stalnog dijaloga. I, što je još važnije, ističe prof. Jović, kako bi se stvorio intelektualni krug koji permanentno diskutuje o tim temama na ozbiljan akademski način. I time pokuša da utiče na širu javnost.

Živimo u doba amaterokratije, gde svako može govoriti o svemu. Nije, naravno, problem u tome što amateri mogu da govore o svemu, već u činjenici da se ne pravi razlika između laika i stručnjaka. A takav diskurs je dosta štetan i moramo probati da ga dajući šansu istinskim znalcima za određenu oblast, navodi glavni urednik „Tragova”.       

M. Stajić