SVETIONIK NAŠEG DRUŠTVA Svečana sednica Matice srpske u znaku dva veka njenog Letopisa

Prvi broj, pod naslovom Serbska letopis, pojavio se oktobra te godine, uredio ga je profesor novosadske gimnazije Georgije Magarašević, izdavač je bio „knjigoprodavac novosadski” Konstantin Kaulicija, a časopis je štampan u Budimu, u štampariji Kraljevskog univerziteta budimskog. Od samog početka Letopis je bio književni i književno-naučni časopis i ta je njegova priroda očuvana do danas, te u tom pogledu zaista nema premca u svetu,

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković je i kao specijalni izaslanik predsednik Republike čestitala je na Sretenjskom ordenu prvog stepena, kojim je odlikovan Letopis Matice srpske za dragoceno funkcionisanje u srpskoj kulturi u protekla dva veka. Ona se istovremeno zahvalila i na pozivu da se priključi Počasnom odboru za obeležavanje 200. godišnjice Letopisa, ocenjujći da sama činjenica da nešto na ovim prostorima postoji dva veka budi ogromno poštovanje koje pojačava podatak da na celom svetu nema mnogo književnih časopisa koji mogu da se podiče tako dugim trajanjem, a pogotovo ne tako vrednim sadržajem.

 „Tokom vekova i brojnih  turbulentnih istorijskih događaja koji su zadesili ovo podneblje, a koji nam često nisu išli na ruku, pisana reč odigrala je ključnu ulogu u opstanku naroda i države. Prepoznajući moguće posledice takvih okolnosti i opasnosti koju donose raznorazni diskontinuiteti, a na prvom mestu značaj kulture i pisane reči, vizionarska inicijativa srpskog profesora i književnika Georgija Magaraševića iznedrila je Letopis kao programsku aktivnost Matice koja će pratiti ne samo srpsku, već i književnost i kulturu ostalih slovenskih naroda“, podsetila je Gojković.

“Letopis Matice srpske je jedini primer književnog ili književno-naučnog časopisa dugog kontinuiranog trajanja. I stoga ga treba čitati analizirati i tumačiti bitno drugačije nego što se to čini sa drugim časopisima - valja se, naime, usmeriti ka sagledavanju i analizi procesa, sa njihovim polaznim, uzročnim pretpostavkama, preko pojavnih oblika u kojima se ti procesi ispoljavaju, pa do smisaonih iskodišta. Jer takav časopis jee mesto važnih dešavanja vezanih za najkrupnija pitanja izgradnje identiteta nacionalne književnosti i kulture, te nacionalnog identiteta uopšte”, rekao je, između ostalog, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.

Ona je istakla da od osnivanja do danas Matica srpska ima izuzetno važnu ulogu u nastajanju, unapređenju i negovanju kulturnog i nacionalnog identiteta, te ukazala da je njena prosvetiteljska misija nastavak puta koji su trasirali Dositej Obradović i Vuk Karadžić u cilju predstavljanja bogatstva naše kulture u Evropi i u svetu na dobrobit srpskog naroda i države. „Jednu od ključnih uloga u tom pregalaštvu i trudu ima  Letopis Matice srpske, afirmacijom i popularizacijom našeg najvrednijeg savremenog književnog i naučnog stvaralaštva. Letopis, baš kao i Matica srpska, već dva veka je čvrst temelj očuvanja srpskog jezika i pisma, književnosti i kulture uopšte“, rekla je Maja Gojković.

Potpredsednica Vlade je dodala da je Matica srpska od svog nastanka uvek  nastojala da se sa jednakom snagom bori za očuvanje tradicije i našeg bogatog kulturnog nasleđa, a da je i tada, pre  dva veka, kao i danas, u globalnim i neretko neželjenim izazovima, uvek bila tu da ulije snagu i podseti nas koliko je važno da budemo svoji i čuvamo ono najvrednije što su nam preci zaveštali.

„Istorija nas je naučila da kada god smo istrajali u tome, uspevali smo da sačuvamo i narod i državu i da stvorimo nove vrednosti kao zalog za bolju budućnost, tako da su Matica i njen Letopis ne samo čuvari i negovatelji slavne prošlosti, već i jedna od najangažovanijih institucija srpskog naroda koja sve ono što je ostalo kao neprolazni trag naše nauke i kulture prenose savremenim generacijama“, naglasila je Maja Gojković.

Ona je istkla da će, „dosledni tradiciji i najvišim vrednostima rodoljublja, Matica i Letopis ostati svetionik za čitavo društvo”, te je poželela  Letopisu i Matici  dugo trajanje i nastavak rada sa istim žarom i uspehom kao u protekla dva veka. Jer, poručila je, „srpska kultura bez Matice srpske isto je što i kuća bez vrata i prozora“.

Svečanoj sednici Matice srpske, na kojoj je uručena i Zmajeva nagrada za poeziju u 2023. novosadskom poeti dr Zoranu Đeriću za zbirku “Azbučne molitve”, prisustvovali i vladika bački Irinej, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, predstavnici pokrajinske administracije i grada Novog Sada, te brojni članovi Matice.

Miroslav Stajić