Strip serijal Mort Sinder: Da li je prošlost mrtva?

Ovaj dvojac je zaslužan za niz sjajnih dela koja ulaze u sve anale stripa; uz „Morta Sindera“ svakako treba spomenuti serijale „Erni Pajk“, „Šerlok Tajm“, „Eternaut“ te album „Če“. Obojica su deo argentinskog strip buma iz 1950-tih i 1960-tih kada se ova umetnost intenzivno razvijala i privlačila stvaraoce iz čitavog sveta (među njima i mnoge italijanske crtače na čelu sa Hugom Pratom).

Mada serija nosi njegovo ime, Mort Sinder se pojavljuje tek u drugoj epizodi što je kako legenda kaže posledica Brećine neodlučnosti oko Mortovog izgleda (pitanje Ezrinog izgleda Breća je rešio tako što je nacrtao sebe, istina starijeg nego što je tada bio). U prvoj epizodi (šest tabli) „Faraonov dar“ stari antikvar iz Čelzija, Ezra Vinston, „sin i unuk antikvara“, ugledaće u novokupljenom staroegipatskom ogledalu prelepo lice žene pisara faraona VII dinastije nakon čega sledi niz halucijacija za koje Ezra pokušava da nađe racionalno objašnjenje ali ne uspeva pa se glasno pita „Da li je prošlost tako mrtva kako mi to verujemo?“ Sledeća priča, „Ljudi olovnih očiju“ (na preko 80 strana!), baca Ezru u vrtlog neobičnih događaja: antikvar dolazi u posed neobične amajlije za koju se potom raspituju ljudi „olovnih očiju“ a on ih slaže bez nekog posebnog razloga; pošto otkrije da na ruci ima trag amajlije Ezra traži pomoć lekara ali - svi koje sreće takođe imaju isti beleg! Istovremeno se  posvuda nalaze novine koje pišu o pogubljenju i sahrani ubice Morta Sindera. Ezru beg od ljudi sa tragom amajlije vodi baš na groblje gde je Sinderov grob. Na isto mesto dolaze i ljudi olovnih očiju...

Ezra će pomoći Sinderu da ustane iz groba a zatim obojica beže od progonitelja. No, Ezra biva uhvaćen i odveden do doktora Angusa koji operacijama na mozgu stvara ljude olovnih očiju koje potpuno kontroliše i tako namerava da pokori svet! Mort spasava Ezru ali oni ne uspevaju da umaknu pa Mort, kako ne bi pao u ruke ludog doktora, traži da ga Ezra ubije - što ovaj i uradi! U konačnom obračunu Mort će se ponovo vratiti iz mrtvih i osujetiti Angusa a potom sa Ezrom krenuti u nove doživljaje. „Ljudi olovnih očiju“ su ključna priča serijala prepuna tajni koje se ne razrešavaju (Mort ne otkriva ko je), frustracija i teskoba, sumnji, straha i zebnje, potera i uzaludnih bekstava... Osterheld maestralno kreira i kontroliše tenzije ostajući intrigantno i uznemirujuće nedorečen usred atmosfere mračnih naselja, grobalja, močvara i katakombi te jednako zastrašujućih blistavih operacionih sala.

Naredne epizode (uglavnom ne duže od 20-tak strana) slede sličan obrazac: dileme ili sumnje u vezi sa nekim predmetom iz Ezrine antikvarnice rešava Mort tvrdnjama da zna o čemu je reč jer je bio svedok tog vremena i dešavanja. Zatim Mort priča svoje doživljaje a u epizodi „Čarlijeva majka“, čak, odvodi Ezru u bitku iz Prvog svetskog rata. U epizodi „Vavilonska kula“ Mort, potaknut komadom cigle, pripoveda o svom učešću u gradnji kule koja je lansirna rampa za brod koji je trebao da stigne do Meseca što je sprečio tajanstveni vanzemaljac. „Brod robova“ bavi se Mortovim doživljajima na brodu koji je prevozio crne robove. Ukleti „Vitraž“ koji je napravio sveštenik Inka da bi se osvetio konkvistadorima omađijaće Ezru i navesti ga da pokuša da ubije Morta. „Grobnica princeze Lisis“ vodi Ezru, Morta i fanatičnog arheologa u potragu za nepoznatom staroegipatskom princezom; njeno otkriće, pak, opet će dovesti do susreta sa vanzemaljcima. „Bitka kod Termopila“ je uzbudljiva pripovest o hrabrosti, požrtvovanosti i iskrenom prijateljstvu koje kazuje Mort, jednog od retkih preživelih. Osim povesti o bližoj i daljoj prošlosti Mort će pričati i uzbudljive priče o svom bekstvu iz zatvora odnosno pobuni zatvorenika („U zatvoru „Plava golubica“ Marlin i Kaluđer).

Kombinacija žanrova (naučna fantastika, horor, krimić) u različitim istorijskim epohama stvorila je egzotični amalgam kome je teško odoleti.

Na sve to se nadovezuje ingeniozna Brećina eksplozivna crtačka majstorija koja razbija uobičajene obrasce čistih i lepih slika donoseći sudar elegantnih linija i robusnih crnih i beli površina.

Table su prepune neobičnih rakursa, groteskno-karikaturalnih fizionomija, slika koje su nalik negativu crno-belih fotografija, zlokobnih enterijara i pejzaža od kojih je teško odvojiti fascinirani pogled.

Ilija Bakić