Strip: „Apokalipsa” Kastelija i Roija

Tako se to upravo desilo pred nama: u jeku pandemije izazvane korona virusom pojavio se, u izdanju „Čarobne knjige“, u novoosnovanoj ediciji „Riznica Bonelli Gigante“ (tvrdog poveza, A4 formata), u rekordno kratkom vremenu u odnosu na izdanje u Italiji, strip album „Apokalipsa“ za koji je scenario napisao proslavljeni Alfredo Kasteli (tvorac “Martija Misterije”, česti scenarista “Dilana Doga”, “Mistera Noa”, “Zagora” i mnogih drugih junaka) a nacrtao ga jednako poznati i cenjeni Korado Roi (crtao “Martija Misteriju”, “Dilana Doga”, “Mistera Noa”, “Dampira”, “Mister Noa”, “Nika Rajdera”, “Juliju”, “Magični vetar”, “Ut”…).

Za ljubitelje Bonelijevih izdanja ovaj album je poprilično iznenađenje obzirom da ne spada niti u avanturističke ili vestern, niti u edukativne stripove. Reč je o itekako ozbiljnom poduhvatu - stripovanoj verziji poslednje knjige Novog zaveta, Otkrivenja Jovanovog - Apokalipse. Kazivanja o velikoj borbi Dobra i Zla, Svetla i Tame u kojoj će svet koji znamo nestati ima dugu istoriju; delo Jovana od Otkrivenja, znanog i kao Vidovnjak s Patmosa, nastalo je na ovom ostrvu, na kome je 95. godine, u božanskom zanosu, imao čudesne vizije i čuo poruke koje je zapisivao, a te je spise 105. godine, ubrzo po Jovanovoj smrti, grupa mudraca prikupila i sredila u 22 poglavlja i 404 strofe i kao takvi su priključeni Novom zavetu.

Kako to Kasteli piše u predgovoru i pogovoru ove knjige, polovinom 400. godine nepoznati umetnik je načinio prvu poznatu vizuelnu verziju Apokalipse namenjenu široj javnosti. Od tada do danas sačinjen je niz više i manje obimnih ilustrovanih Apokalipsi, od kojih su najpoznatije one Beatusa, Bertrama, Korada, Albrehta Direra, El Greka, Gistava Dorea; i pokretne slike su se više puta bavile Apokalipsom (Kasteli naročito pominje Bergmanov „Sedmi pečat“) a isto je tako i sa „pričama u slikama“. Kasteli u „Vodiču za čitanje“ izričito napominje da „ovo nije Apokalipsa, već njen sažetak u kom su (...) načinjena ponekad i drastična uprošćavanja teksta“ što se može pravdati činjenicom da se Apokalipsa smatra „najzagonetnijim tekstom u kanonu i njeni simboli se različito tumače, zavisno do verskih stavova tumača.“ Nesporna je neodoljivost prizora pojave moćnih bića i njihovog uništavanja zemlje različitim pošastima i nepogodama. Opisi odnosno

slike zveri krcati su zastrašujućim detaljima, ali i mnogim simbolima koji su svojevrsne šifre za određene pojave, ličnosti ili narode, mnoštvo šifri odnosno značenja koja kriju, izgubljeno je tokom vekova pa se i teoretičari spore po tim pitanjima u bezbrojnim raspravama i knjigama.

Imajući u vidu sve navedeno Kasteli se opredelio da, izbegavajući ponavljanja, priču koliko-toliko uvede u hronološko-linearni tok koji je, pak, na početku i u finalu stripa vezao za Jovana i njegov život. Svojevrsna relaksacija i odstupanje od samog teksa Apokalipse jesu i tri „epizode“ u kojima se pojavljuju ličnosti iz bliže nam istorije (Isak Njutn, koji je napisao knjigu tumačenja Apokalipse, Alister Kroli, koji je sebe imenovao kao „zver“, te Horhe Luis Borhes i njegov sagovornik i literarni saradnik Adolfo Kasares); Njutn, Kroli i Borhes, svako u svoje vreme pokušavaju da otkriju i tumače značenja Apokalipse, tajanstvenog broja zveri „666“ i time, posredno, opisuju značaj ovog dela u istoriji hrišćanstva, ezoterije i kulture.

Kao što je Kasteli Apokalipsu morao da sažme i prilagodi strip mediju, tako se i njegov oprobani saradnik Roi morao prilagoditi predlošku imajući u vidu kako zaostavštinu velikih crtača tako i ikonografiju iz popularnih medija (kojima dobrim delom pripada i strip). Roi je najpre načinio iskorak izvan očekivanog: umesto čistog crteža opredelio za tehniku-manir laviranog tuša koji dozvoljava, između crne i bele boje, mnoštvo nijansi sive što je izgledu stripa dalo patinu starine ali i potcrtalo atmosferu slutnje nastupanja neumitne zle sudbine. Roijeva čudovišta, unekoliko zamagljena crtačkom tehnikom, deluju prastaro, gotovo vanvremeno a takva je i sama priča koju je teško odvojiti od pretečeg tona koji donosi.

Ilija Bakić