Stalnu postavku Muzeja Eparhije budimske čeka novi život

Planirani radovi - koji će obuhvatiti temeljnu obnovu stare učiteljske škole, kao i dovođenje u red, od enterijera do potpuno nove fasade, dvospratnog socrealističkog zdanja dozidanog sedamdesetih godina prošlog veka tik uz Preparandiju, a koja je u procesu restitucije takođe pripala Eparhiji budimskoj Srpske pravoslavne crkve - vrede čak 750 miliona forinti, odnosno oko 2,5 miliona evra. No, kada se krajem godine ti radovi završe, biće stvoreni uslovi da se iz današnjeg, prilično zavučenog objekta u Ulici Patrijarha, na centralni gradski trg, kojim tokom godine prođe više od milion turista, preseli Muzej Eparhije budimske.

– U objektu pri Vladičanskom dvoru u porti sentandrejske Saborne crkve, u kojem je trenutno smešten Muzej, pored izložbene stalne postavke, u prostornom smislu prilično skučene, čuvamo i muzejski i arhivski i bibliotečki fond – kaže za „Dnevnik“ upravnik eparhijskog muzeja, istoričar umetnosti mr Kosta Vuković. – Adaptacijom kompleksa Preparandije, sve što je komunikacija sa posetiocima, a to je pre svega ta stalna postavka, izaći će na glavni gradski trg. Dakle, postaćemo mnogo vidljiviji, a istovremeno će se steći uslovi da koncept same te postavke podignemo na neuporedivo viši nivo. S druge strane, dobićemo i mogućnost da u danas aktuelnom muzejskom prostoru, na uzusima struke primeren način, uredimo arhivu, arhivski depo i biblioteku.

Projekat rekonstrukcije Preparandije predviđa i oblikovanje modernog muzejskog šopa za publikacije i suvenire, kao i adekvatnog depoa, tako da će i čuvanje materijala koji nije u stalnoj postavci biti podignuto na značajno viši nivo. Obnovljeni kompleks će imati i kvalitet više, jer će, za razliku od zgrade u kojoj je danas smešten Muzej, imati na raspolaganju dovoljno „kvadrata“ – ukupno čak 1.600 – tako da će moći da se organizuju i gostujuće izložbe, predavanja, razni edukativni programi...

Namera je da unutar Preparandije centralno mesto zauzme klasično koncipirana crkveno-umetnička postavka – klasično koncipirana u smislu da bi u osnovi pratila hronološki red i u posmatranom vremenu prisutne stilske tokove. To, međutim, ne isključuje, naprotiv,  savremene multimedijalne elemente, koji su praktično postali „zlatni standard“ modernih izlagačkih prostora, počev od aplikacija za korisnike pametnih telefona sa dodatnim informacijama o eksponatima na više jezika, pa do interaktivnih edukativnih panela, planiranih u prizemlju budućeg muzeja, čiji bi takođe zadatak bio da dodatno olakšaju komunikaciju sa posetiocima. Jer, po Vukovićevim rečima, suština je u tome da se stvore uslovi za to da Muzej zainteresuje što širu publiku, tim pre što su realne procene da će već sam izlazak na centralni gradski trg značajno povećati broj posetilaca ...

– Budući da je Sentandreja na severnoj turističkoj magistrali Mađarske - pri čemu jednu trećinu posetilaca čine domaći turisti, trećina ih dolazi iz Srbije, a ostali su iz drugih delova Evrope, iz SAD, sve više iz Azije -naravno da ćemo goste kroz postavku upoznati sa osnovnim toponimima koji se vezuju za istorijat Srba u Budimskoj eparhiji i generalno na ovim prostorima. Međutim, akcenat će ipak biti na reprezentativnim eksponatima koji spadaju u sam vrh srpske crkvene umetnosti, poput „Bogorodice sa Hristom“ zografa Mitrofana, Darohranilice i Okova rukopisnog četvorojevanđelja iz manastira Grabovac, ili „Tajne večere“ Arse Teodorovića, prestone ikone nekadašnjeg grandioznog ikonostasa porušene srpske crkve u Budimu.

– Ikonostas Arse Teodorovića iz porušene crkve posvećene Svetoj Trojici u Budimu bio je jedan od najvećih ikonostasa na prostoru Karlovačke mitropolije – navodi Kosta Vuković. – On fizički ne bi mogao ceo da stane čak ni u obnovljenu Preparandiju, tako da će u okviru stalne postavke biti izložene carske dveri, prestone ikone, neke od prazničnih ikona i medaljona. Podsetiću da je reč o izuzetnom materijalu koji su Novosađani imali priliku da vide nakon njihove konzervacije i restauracije u Galeriji Matice srpske. Deo ikonostasa krasiće budući muzejski prostor koji će se graditi u porti hrama Svetog Velikomučenika Georgija u Pešti, dok će impozantno raspeće biti izloženo na zapadnom zidu Preobraženske crkve u Sentandreji, baš kao i bočne ikone koje su se nalazile u podnožju raspeća, te velika kompozicija Svete Trojice sa anđelima  

Vuković ne krije da se turisti koji nemaju nikakvo predznanje o Sentandreji, o ulozi Srba u razvoju ovog grada, ali i generalno o srpskoj crkvenoj umetnosti, često iščuđavaju viđenim, jer prethodno gotovo po pravilu pravoslavni bogoslužbeni prostor izjednačavaju sa ruskim, pa sledstveno tome misle i da su sve pravoslavne ikone i ostali eksponati – uvezeni iz Rusije. I onda, u „sudaru“ sa činjenicama koje govore o tome da su i naručioci tih izvanrednih primera crkveno-umetničkog mobilijara i vrhunski majstori koji su ih izradili mahom bili sa ovih prostora - doživljavaju određenu saznajnu transformaciju. Pozitivnu, dakakao, čime se, dodaje upravnik Muzeja Eparhije budimske, umnogome menja i neka prethodno „učitana“ slika o Srbima i srpskom narodu...

– Po završetku građevinskih radova sledi takođe veliki posao na preseljenju stalne postavke, ali su procene da bismo sve mogli da završimo do proleća 2019 – najavljuje Vuković. – Podrazumeva se, međutim, da neće i ne sme biti „jurnjave“, jer je jednom muzeju prevashodna briga da sačuva poverene mu predmete za buduće generacije. Ilustracije radi, u aktuelnoj zgradi Muzeja, budući da je deo izložbenog prostora u samom potkrovlju, godinama se borimo sa neadekvatnim mikroklimatskim uslovima, svesni da dugoročno to može ostaviti ozbiljene posledice na eksponate. Stoga će pre bilo kakve seobe sve prostorije Preparandije, u kojima će stalna postavka nastaviti svoj život, u tom mikroklimatskom smislu morati da budu dovedene do najviših evropskih standarda. Dakle, pred nama je sada, popularno govoreći, „strateški zadatak“: da iskoristimo činjenicu što ćemo u obnovljenoj Preparandiji imati neuporedivo bolje uslove, kao i to da će, izlaskom stalne postavke na centralni sentandrejski trg, očekivano porasti i poseta, čime će se, verujem, obezbediti i finansijska samoodrživost naše muzejske ustanove.

M. Stajić