Prvi put izložene skice Van Goga za Ljude koji jedu krompir

Veruje se da je ovo prvi pur da je izloženo remek delo, koje u vreme kad je nastalo nisu prihvatili ni kupci, ali ni prijatelji i porodica čuvenog slikara.

Holanski umetnik smatrao je prikaz seljačke porodice iz sela Nuenen koja jede krompir jednim od četiri svoja dela koja bi se mogla smatrati važnim, uz Spavaću sobu, Suncokrete i portret Augustine Raulin.

Uprkos snažnim i neuobičajeno akademskim naporima umetnika o kojima svedoči više od 50 pisama, skica, crteža i slika koji su od petka izloženi u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu, slika Ljudi koji jedu krompir naišla je na gotovo jednoglasno neodobravanje, čak i među njegovim najbližim prijateljima.

Nakon pet godina i neprestanih mentalnih problema koji su kulminisrali odsecanjem uha u decembru 1888. i dobrovoljnog odlaska u sanatorijum u Sen Remiju u Provansi, Van Gog je zatražio od majke i brata Tea da mu pošalju crteže farmera iz Nuenana kako bi mu poslužili kao inspiracija za novu verziju.

Van Gog nije uspeo da ostvari taj plan jer je izvršio samoubistvo 29. jula 1890, ali će retko viđene pripremne skica koje je nacrtao ranije te godine takođe biti eksponati na izložbi "Ljudi koji jedu krompir: greška ili remek-delo".