PROŠETAJTE ISTORIJOM KUHINJA Izložba, stručna vođenja i predavanja u okviru kaleidoskopa kulture

Kasnije su jednostavne zidane konstrukcije korišćene za držanje drveta i hrane. I same nastambe su se formirale upravo oko ognjišta, te prvobitne kuhinje. U srednjem veku hrana se često pripremala u metalnim kotlovima koji su visili iznad vatre. Ovi prostori za kuvanje su privlačili ljude da se okupe jer su bili primarni izvor toplote, svetlosti, sigurnosti i, naravno, hrane. Dim i čađ nastali od vatre bili su veliki problem sve do 16. veka, kada su dimnjaci postali široko korišćeni u kućama. Sa dimnjakom se dim izvlačio i izlazio iz prostorije, olakšavajući disanje i lakše loženje vatre u ognjištima.

Čuvena škola arhitekture Bauhaus

Ekonomski i politički trendovi su imali su veliki uticaj na dizajn i funkciju kuhinje. Tehnološki napredak u Evropi i Severnoj Americi je bio konstantan, od kojih je većina imala za cilj smanjenje rada i vremena. U 18. veku koristile su se peći na drva. Industrijska revolucija je podstakla nove izume, niže cene i nove načine ekonomske efikasnosti. Krajem 18. veka pojavljuju se metalne peći koje su kao gorivo mogle koristiti i ugalj. Peći na gas se počinju koristiti u 19. veku, dok prve električne peći ulaze u upotrebu između dva svetska rata. U tom periodu nastavnici čuvene škole arhitekture Bauhaus u Nemačkoj prezentuju svoje ideje kuhinja koje i danas važe među prvim modernim kuhinjama.

Procvat stanogradnje i industrijski napredak posle Drugog svetskog rata imali su veliki uticaj na modernu kuhinju. Povećana tražnja za kuhinjskom tehnologijom i opremom inspirisala je vlasnike kuća i stanova da uklone zidove koji su nekada skrivali kuhinje. Kuhinja je postajala organizovanija, čistija i jednostavnija za upotrebu i polako i mesto dostojno za primanje gostiju. Tokom 1960-ih i 1970-ih dogodile su se druge društvene promene koje su unapredile kuhinjski dizajn. Obnovljeno interesovanje za domaću kuhinju, fetišizaciju kuhinjskog pribora i zabavu značilo je da se život ponovo odvijao u kuhinji. Kuhinja je postala izvor za unapređenje kulinarskih veština, izlaganje dizajnerskog posuđa i aparata i značajno mesto ua odvijanje socijalnog života. Ovakav trend zadržao se i danas.

Izložba „Kuhinje (Fragmenti) – crtice iz istorije i popularne kulture“, u organizaciji Društva arhitekata Vojvodine, biće otvorena 7. oktobra u 18 sati šetnjom na Limanu III i IV sa akademikom Branislavom Mitrovićem, na uglu 1.300 Kaplara i Ive Andrića, a završiće se u Menzi u Distriktu, gde se izložba nalazi. Posetioci će imati priliku da posete izložbu do 28. oktobra.

Arhitekta Branislav Mitrović je 1986-1987. godine projektovao stambeni objekat N-16 na Limanu IV. Projekat je rađen u okviru Saobraćajnog instituta CIP,  dok su i izvođač radova GRO „Napred“ i investitor BP 2280-27, bile firme iz Beograda. Stambeni objekat je dobio Veliku nagradu na 16. Salonu arhitekture 1990. godine za najbolji izvedeni objekat u Srbiji. Isti izvođač i investitor su kasnije gradili po projektu Branislava Mitrovića i stambeni objekat N-15 na Limanu IV, 1987-1989. godine.

Arhitekta Branislav Mitrović, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti, 7. oktobra biće u Novom Sadu i sa građanima obići dva stambena objekta koja je projektovao pre više od tri decenije, a zatim proći kroz Limane do Distrikta, gde će otvoriti izložbu „Kuhinje (Fragmenti) – crtice iz istorije i popularne kulture“.

Sa arhitektima kroz stanove na Limanima

Pre zvaničnog otvaranja izložbe „Kuhinje (Fragmenti) - crtice iz istorije i popularne kulture“ autori izložbe, Ivan Stanojev i Ilija Gubić, će sa arhitektom dr Vladimirom Kubetom i zainteresovanim građanima obići stanove na Limanima i sa stanarima diskutovati o njihovim kuhinjama.

U sredu, 4. oktobra od 18 do 19.30 časova obilazili su se stanovi u jednoj od zgrada stambene grupacije na Limanu III koju su projektovali Milan Lojanica, Predrag Cagić i Borivoje Jovanović 1971. godine. Izgradnja stambene grupacije je trajala do 1980. godine. Zgrade imaju od tri do osam  spratova, sa ukupno 650 stanova od jednosobnih do četvorosobnih. Polovina od ukupnog broja stanova su jednoiposobni stanovi – neke od njih posetili su građani sa stručnim vodičima tokom šetnje.

Večeras od 18 do 19.30 obilaziće se stanovi u zgradi stambene grupacije na Limanu I koju je projektovao Dušan Krstić 1974. godine, a čija izgradnja je trajala do 1982. godine. U zgradama koje je Krstić projektovao na Limanu I struktura stanova je od garsonjere do troiposobnog, dok su najviše zastupljeni, sa 30 odsto, dvoiposobni stanovi od oko 63 kvadratna metra. Stambena grupacija ima oko 430 stanova u zgradama sa po pet do osam spratova.

Serija predavanja o kuhinjama u Menzi

Kao prateći program izložbe autori su pozvali arhitekte i istoričare arhitekture i umetnosti koji će sa različitih višeslojnih aspekata, kroz fragmente, kroz svoja iskustva u projektantskoj praksi i istraživačkom radu, doprineti da se kuhinje bolje razumeju. Predavanja o kuhinjama su i pregled razvoja savremene arhitekture, pogotovo arhitekture stanovanja, u poslednjih sto godina.

Prvo predavanje, 8. oktobra, će održati dr Husein Maroufi, arhitekta koji će u Novi Sad dođi iz Mašada u Iranu. Dr Maroufi će govoriti o razvoju arhitekture u Iranu kroz primere kuhinja. Zatim, 10. oktobra dr. um. Isidora Amiyič daće pregled funkcionalnog organizovanja prostora kuhinja kroz istoriju. Svetlana Mojić Džakula, koja je dobitnica prestižnih nagrada za dizajn enterijera jahti, enterijera morskih i rečnih kruzera, i projekte plutajućih hotela, održaće predavanje 12. oktobra o kuhinjama u plovilima.

Dr Nebojša Antešević, arhitekta i istoričar umetnosti iz Beograda, održaće predavanje 19 oktobra o kuhinjama u hotelima. On će pojasniti kako su se one menjale u proteklih 100 godina, u zavisnosti od razvoja savremene arhitekture i turističkog sektora, dok će Jelena Dražić koja kao arhitektkinja radi u Berlinu, 24. oktobra održati predavanje o stremljenjima u projektovanju kuhinja, trpezarija i zajedničkih prostora u novim poslovnim objektima. Dražić će praviti paralele sa praksom pre i nakon pandemije kovida. 

Poslednje predavanje 26. oktobra održaće dr Bogdan Janjušević, istoričar umetnosti i arhitekture o palatama i vilama u stilu secesije u Vojvodini i njihovim kuhinjama.

Sva predavanja se održavaju od 19 do 20 časova u objektu Menza u Distriktu, besplatna su i za prisustvo nije potrebno prethodno prijavljivanje.

Ulaz na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

        A. Brzak