Priče iz Muzeja Vojvodine u Novom Sadu: Tajanstvena skulptura

Do sad se nije znalo odakle je doneta skulptura muškarca u vojnoj uniformi, nije bila uvedena u glavni inventar Muzeja, a stariji zaposleni se sećaju samo da je stigla iz jednog grada u Vojvodini, gde se prvobitno nalazila na gradskom trgu, ali je po izbijanju Drugog svetskog rata srušena.

Muzejski savetnik – etnolog Bogdan Šekarić pojasnio je da je pronalasku kumovala sreća, intuicija, ali da veliku zaslugu imaju mreža saradnika Muzeja Vojvodine, stručnjaci, institucije i naravno građani. Prema njegovim rečima ovo je značajan pronalazak za lokalnu zajednicu, a neobično je što je spomenik kulture, nepokretno materijalno dobro u nadležnosti Pokrajinskog i gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, rušilačkim činom postalo „pokretno“ i našlo se u Muzeju, u drugom gradu.

- Prikupljajući informacije za izložbu koja je planirana za oktobar „Strma ravnica – sto godina od kolonizacije Vojvodine 1921-2021“, s kolegama kustosom – istoričarem Dimitrijem Mihajlovićem i fotografom Ilijom Ramićem, nabavili smo knjigu Uglješe Rajčevića „Zatirano i zatrto – oskrnavljeni i uništeni srpski spomenici na tlu Jugoslavije“ - kazao je Šekarić. -  Autor u njoj spominje podatke o spomeniku kralja Petra Prvog Karađorđevića u Kanjiži, koji je svečano otkriven 17. decembra 1933. godine, na rođendan kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića. Listajući knjigu na jednoj od fotografija, koja je izuzetno lošeg kvaliteta, učinilo mi se da sam već video negde spomenik koji je prikazan. Želeo sam da nabavim fotografiju bolje rezolucije, što sam i uspeo u izdavačkoj kući „Prometej“ koja je publikovala knjigu, ali nažalost i ona je bila suviše zrnasta.

Po banatskim šorovima kružile su glasine da se spomenik najverovatnije nalazi u lagumima, te da je reč o skulpturi neke kraljevske ličnosti Austrougarske monarhije, koja se čak nalazila u Novom Sadu. Po savetu zaposlenih u biblioteci u Kanjiži Šekarić je pretraživao i stranicu na Fejsbuku gde se objavljuju stare fotografije, ali ni među hiljadama njih nije uspeo da nađe spomenik. Ubrzo je shvatio da je malo verovatno da je on uslikan, pošto je u centru Kanjiže stajao samo sedam godina. Sreća mu se osmehnula jer mu je, zahvljaujući mreži saradnika na terenu i koleginici Mirjani Đekić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i protojereju Jovici Mojsiloviću, paroha iz Kanjiže, ustupljena kvalitetnija reprodukcija fotografije spomenika Kralja.

Spomenik je isklesan od kamena, visine oko dva metra, postavljen na pravougaoni niski kameni postament. Predstavlja muškarca u vojnoj uniformi sa odlikovanjima, koji nosi bluzu sa jednim redom kopčanja i dva isturena našivena yepa na grudima sa talasastom ivicom poklopca (patne). Ispod levog yepa se nalazi orden koji, mada oštećen, oblikom izuzetno podseća na Karađorđevu zvezdu. Odmah ispod vrata, nalazi se orden Karađorđeva zvezda sa mačevima prvog stepena. Na desnoj strani bluze vide se dva ukrasna gajtana: jedan, koji se lučno spušta, obavijajući se oko desnog yepa na bluzi, i drugi, koji je pričvršćen za gornje dugme bluze, i koji se spušta do struka. Preko bluze, na leđima, mušarac nosi ravan, dugačak plašt, koji doseže do zemlje, sa oštro, trouglasto podignutom kragnom. Nosi čakšire, široko krojene u butnom delu, koje su u nivou kolena upasane u duboke čizme. Na spomeniku su vidljiva značajna oštećenja. Telo je obezglavljeno stiglo u Muzej, značajno je okrnjena leva podlaktica i šaka, koja je držala mač, a koji nedostaje.

- Sveštenik Jovica Mojsilović je dobio fotografiju iz Segedina od lokalnog kolekcionara, koja je bila dobrog kvaliteta, te poredeći „segedinsku“ i fotografiju iz knjige Uglješe Rajčevića ustanovili smo da je reč o istom spomeniku – objasnio je naš sagovornik. – Prvo što smo analizirali je plašt i kragna koja je podignuta, potom mač koji je držao Petar Karađorđević i izgled uniforme.  Zahvaljujući jasnoj fotografiji mogli smo uporediti detalje i na skulpturi poput nabora na pantalonama, odlikovanja, yepova na bluzi i čizame u koje su upasane pantalone.

Tim Muzeja je od sveštenika saznao da je u Kanjiži još uvek živi žena koja se seća rušenja spomenika: ko ga je srušio, kako se prilikom pada glava odlomila, i da je voljna to da ispriča. Ne krijući uzbuđenje Šekarić je najavio da će se sastati s njom i da se nada da će možda čuti detalje koji još nisu zabeleženi. Želja tima koji radi na realizaciji izložbe „Strma ravnica – sto godina od kolonizacije Vojvodine 1921-2021“  je da spomenik izlože i otkrića podele s posetiocima i građanima Kanjiže.

Silvia Kovač