Predstavljena monografija o novosadskom slikaru Milanu Kešelju

Meću koricama ove knjige prikazan je više od četiri decenije dug osobeni umetnički put ovog slikara koji je ostavio zapaženi trag ne samo na našoj nego i svetskoj likovnoj sceni. Monografija je koncipirana je po zamisli samog umetnika, ali on nažalost nije doživeo da je vidi odštampanu. Aleksander Basin, likovni kritičar iz Slovenije, jedan od autora monografije, ukazao je da je pratio Kešeljev razvoj još od 1980. kada je sa Dušanom Todorovićevim i Mladenom Marinkovim izlagao u u ljubljanskoj galeriji Škuc, do 33 godine kasnije kada su se ova tri autora ponovo zajedno predstavili u Sloveniji na izložbi “Gravitacije 33”. On je posebno skrenuo pažnju na njegov ciklus posvećen Tesli na kome je uspeo da naučno razmišljanje pretvori u vizuelnu naraciju. Slikar Dušan Todoorović se podsetio zajedničkih izlaganja sa Kešeljem sa kojim su ga vezivale nove ideje u umetnosti, te prve zajedničke izložbe u Ljubljani 1980. koja je bila prekretnica u njihovoj karijeri jer postaju vidljivi na jugoslovenskoj likovnoj sceni.

Tokom više od četiri decenije Kešelj je realizovao niz vrhunskih izložbi, uz 30 samostalnih učestvovao je i na brojnim kolektivnim izložbama dobivši za svoje stvaralaštvo mnoštvo nagrada i priznanja. Bio je član Academie Europeene des Arts France i California Ašociation of Bay Area Artist, gde je jedno vreme živeo.

Jedan od autora monografije istoričar umetnosti Mile Ignjatović je u Kešeljevom višedecenijskom umetničkom putu izdvojio njegovu želju da uči, istražuje i stvara, a zatim je predstavio najznačanije segmente umetničke karijere ovog autora od prve serije crteža u olovci iz 1972. koja je bila inspirisana crnim talasom. Posebno je skrenuo pažnju na Pariz koji u umetničkoj biografiji Milana Kešelja ima posebno mesto. Prva njegova velika izložba izvan granica tadašnje države održana je 1984. u Parizu i bila je vrlo zapažena. Tada su ga francuski kritičari opisujući njegove futurističke i simboličke vizije, reljefne strukture na plavoj pozadini, nazvali vesnikom 21. veka. Najveće priznanje Kešelj je dobio 1989. kada je u Kjotu uvršten u publikaciju savremene grafike u svetu, koju čini izbor od 300 umetnika iz 50 zemalja. Ignjatović je izdvojio i njegovu seriju digitalnih printova i više od 500 crteža nastalih tokom Kešeljevih poseta najpoznatijem svetskom muzeju pariskom Luvru koje je 2011. izlagao u Galeriji Matice srpske. Dugogodišnji boravak u Americi predstavljen je kroz projekat “Od Kolumba do Bila Gejtsa” izlagan 2013. u Poklon zbirci Rajka Mamuzića.

Na promociji u umetničkom programu učestvovali su Loran Prokopić i Hor Jevrejske opštine “Hašira”. Kešelj je, kako je rekao predsednik hora Mirko Štark posebno voleo pesmu “Hava nagila” koju oni izvode, a bila mu je uz seriju crteža nastalih u pariskom hasidskom kraju inspiracija za izložbu koju je priredio u novosadskoj Sinagogi. Emitovan je i dokumentarni film o Milanu Kešelju autora Željka Savića.

N. Popov