Predstava BFI u Novom Sadu: „Rolingstonsi” savremene igre

Holandski teatar igre, koji često upoređuju sa legendarnim „Rolingstonsima” jer svako njihovo gostovanje prati bar šleper opreme, nastupa večeras u 20 časova na sceni „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta, kao i sutra na istom mestu, ali s početkom u 18 časova. Ovaj ansambl će izvesti triptih sastavljen od predstava „Trasa“ u režiji Gabriele Karizo, „Bogovi i psi“, u koreografiji Jiržija Kilijana, i „Figure u izumiranju“ Kristal Pajt i Sajmona MekBernija.

Predstavu „Trasa“, koja je imala premijeru prošle godine u Hagu, kreirala je grupa od devet umetnika, a režirala je Gabriela Karizo. Muziku je komponovao Rafael Latini, a u predstavi se koriste i partiture Dmitrija Šostakoviča.

Rodom iz Argentine, Gabrijela Karizo je počela da se bavi igrom u desetoj godini. Do devetnaeste godine je igrala i ostvarila prve koreografije na Baletskom univerzitetu Kordobe, a zatim se preselila u Brisel da radi sa Karolin Markade. Zajedno sa Frankom Šartijeom, 2000. je osnovala trupu „Piping Tom“, za koju je kreirala čuvenu trilogiju „Bašta“, „Salon“ i „Suteren“. Od 2016. Karizova je započela rad na trilogiji o porodici, koju čine komadi „Majka“, „Otac“ i „Dete“. „Otac“i „Dete“ su prikazani na Beogradskom festivalu igre, kao i diptih „Vrata koja nedostaju“ i „Napuštena soba“ za koje je koreografski dvojac Karizo-Šartije dobio festivalsku nagradu „Jovan Ćirilov“ – za korak dalje.

„Bogovi i psi“ su nedovršen rad Jiržija Kilijana, koji je imao premijeru 2008. u Hagu. Ovo je Kilijanova stota postavka za Holandski teatar igre. „Misteriozni komad majstora koreografije vizuelizuje tanku granicu između između normalnog i abnormalnog. Ili kako on to kaže: sigurno se neće postići pozitivan pomak bez pomoći zdrave porcije ludila. Bogovi i psi su nazvani ’nedovršenim radom’, oslanjajući se na Kilijanovu fascinaciju lepotom onoga što nije završeno tokom života“. Komad je dobio holandsku nagradu „Labud“ za najimpresivniju produkciju umetničke igre u 2009.

U komadu „Bogovi i psi”, Kilijan prikazuje neodređeni, halucinirajući svet u kome se „suprotno“ i „neobično“ oblikuju na razne načine, zabeležila je kritika. Pored koreografije, Kilijan je i autor dekora, i muzičkog koncepta. Uz kompozicije Dirka Haubriha, u predstavi se koristi i Betovenova muzika.

Čuveni koreograf Jirži Kilijan je bio na poziciji umetničkog direktora Holandskog teatra igre skoro četvrtinu veka. Do 2019. je bio stalni koreograf ove trupe. Njegov opus broji 100 kreacija do danas, od kojih je 75 kreirano za Holandski teatar igre. Brojne trupe i škole širom sveta na svom repertoaru imaju Kilijanova vrhunska dela. Kilijan je dobitnik mnogih prestižnih, međunarodnih nagrada i odličija, među kojima je i zvanje inostranog vanrednog člana izuzetne francuske Akademije lepih umetnosti, u okviru novoosnovane sekcije za koreografiju. Kilijan je takođe prvi laureat nagrade „Jovan Ćirilov“ Beogradskog festivala igre.

Predstava „Figure u izumiranju (1.0)“ imala je premijeru u Hagu prošle godine. „Izvrsna kanadska koreografkinja Kristal Pajt na scenu donosi jednu od najvažnijih tema savremenog vremena u komadu “Figure u izumiranju (1.0) “ koji tretira klimatske promene i globalno zagrevanje. Ona to čini na gotovo literarni način. Uz nadmoćne slike ona pravi igračku, odnosno pozorišnu varijantu uznemirujućeg dokumentarca o spisku izumrlih životinjskih vrsta i nestalih glečera“. Muziku je komponovao Oven Belton, a korišćeni su i neki muzički fragmenti.

Kristal Pajt je pridruženi koreograf Holandskog teatra igre i pridruženi umetnik Nacionalnog umetničkog centra Otave. Svoju trupu „Kid Pivot“ osnovala je 2001. i tako nastavila da kreira i nastupa u svojim komadima. Danas kompanija intenzivno gostuje u zemlji i svetu, izvodeći najtraženije i od strane kritike uvek hvaljene predstave: „Tamne materije”, „Izgubljena borba”, i druge.

Status stalne kompanije teatra Kunstlerhaus Musonturm u Frankfurtu, omogućio joj je da kreira i intenzivno gostuje na evropskim scenama tokom nekoliko sezona. Članica je Reda Kanade. Njene nagrade i odlikovanja uključuju Nagradu Benoa, Nagradu Žaklin Lemje kanadskog Saveta, montrealski Gran-pri za umetničku igru, dve britanske Nagrade kritičarskog kruga, kao i tri nagrade „Lorens Olivije“.

Holandski teatar igre (NDT) je jedna od vodećih svetskih trupa savremene igre. Sedište trupe je u Hagu, dok nastupi za međunarodnu publiku broje preko 150.000 posetilaca godišnje u Evropi, Americi, Aziji i Australiji. Osnovali su ga 1959. Bendžamin Harkarvi, Aart Verstegen i Karel Birni, u saradnji sa osamnaest igrača Holandskog nacionalnog baleta. „Koreografi kao što su Glen Tetli i Hans van Manen su postavili avangardnu lestvicu umetničkog profila kompanije.

Njihove nekonformističke, progresivne produkcije pozicionirale su NDT na domaćoj i međunarodnoj mapi“. Od tada je izgrađen bogat repertoar, sa više od 620 dela majstora koreografa Jiržija Kilijana i Hansa van Manena, Sol Leon i Pola Lajtfuta, Kristal Pajt, Marka Gekea, Johana Ingera, Medija Valerskog, Ohada Naharina, Aleksandra Ekmana, Gabrijele Karizo, Franka Šartijea, Hofeša Šehtera, Šaron Ejal i Gaja Behara, kao i mnogih drugih.

N. Pejčić