Porodica Balašević donirala opremu novosadskoj Akademiji umetnosti
Zahvaljujući donaciji porodice Balašević, Akademija umetnosti u Novom Sadu od juče je bogatija za tehničku opremu u vrednosti od 30.000 evra.
Zvučnici, miksete, plejeri, bili su vidljivi golim okom, a u metalnim zaštitnim koferima spakovano je još trista čuda koja omogućavaju tehničke uslove za ozvučavanje i video-projekcije.
Ugovor o donaciji sa Oliverom Balašević potpisao je dekan AUNS Siniša Bokan. On je pojasnio da je reč o opremi koja je koristila za potrebe promocije filma “Kao rani mraz” Đorđa Balaševića, a da će sada biti veliki podsticaj za rad studenata, preciznije za njihovo dramsko i muzičko stvaralaštvo.
– Ovo je podsticaj pun radosti stvaranja od porodice koja zna šta je to. Poklon opreme koja može da bude i putujući bioskop je primer dobročinstva i plemenitosti - reči su blagodarnosti s kojima je dekan AUNS Siniša Bokan primio poklon.
Lepa, al’ sirota
Olivera Balašević je juče diskretno iskoristila priliku da, projekcijom animiranog filma o svom životu, javnost podseti na svoj roman “Planeta dvorište”. Direktno, pak, sa mnogo emocija, osetnim promenama u glasu i držanju, navela je da u teškim danima za nju i njene, na naličju tuge za Đorđem, porodica Balašević trpi veliki javni pritisak, nagađanja o testamentu.
„Što se tiče imovinske rasprave, kako se to pravno zove, iako termin rasprava nije pravi za našu porodicu, sva imovina je za decu ”, poručila je Olivera Balašević, završivši priču da će, kao u poznatoj pesmi, biti i ostati voljena kao lepa al’ sirota.
Olivera Balašević je isto birala reči kojima se obratila okupljenima na potpisivanju ugovora u kući u kojoj je studiralo dvoje od njenih troje dece - Jovana i Jelena, što je navela i kao glavni razlog za donaciju. Na kofere pune tehnike se osvrnula kao na one koji pamte emocije i aplauze publike, a kratkom pričom osvrnula se i na svoj žuti kofer koji je ponela sa sobom iz Zrenjanina. U žutom koferu, poput slikovnice na rasklapanje, nosi sav svoj miraz, duh rodnog grada, industrijskog, odvažnog, grada olimpijaca, đaka, koncerata, predstava...
- Najpre, grad čine pedagozi, profesori koji se pamte kao nepotkupljiva straža. Hvala profesorima i građanima Novog Sada, svima onima koji su učestvovali u danu kada je Đorđe otišao – spomenula je Olivera Balašević i smrt velikog umetnika, beskrajno tužni događaj koji još uvek ima snažno emotivno dejstvo. – Zbog pandemije korone, šou-biznis je stao, ali obrazovanje ne bi smelo.
I. Burić