Ovogodišnja dobitnica Ninove nagrade Danica Vukićević: Knjige su posebna bića, s telom, mirisom i duhom

Danica Vukićević bavi se, pisanjem, književnom kritikom i esejistikom. Osnovnu školu, IX gimnaziju i Filološki fakultet završila je u Beogradu (odsek Opšta književnost i teorija književnosti), kao i Ženske studije. Član je Srpskog književnog društva. Pesme su joj prevođene na španski, engleski, nemački, poljski, francuski, grčki, makedonski, holandski i mnoge druge jezike. Tokom svoje karijere Danica je objavljivala u mnogim značajnim časopisima, zastupljena je u brojnim pesničkim i proznim antologijama.Objavila je šest zbirki poezije: „Kao hotel na vetru” (1992), „Kada sam čula glasove” (1995), „Šamanka” (2001), „Luk i strela” (2006), „Prelazak u jednu drugu vrstu” (2007), „Visoki fabrički dimnjaci” (2012), „Svetlucavost i milost” (2013), „Dok je sunca i meseca” (2015), „Ja, Klaudija” (2018) i izabrane pesme „Kada mi mrtvi ustanemo” (2014) kao i dve knjige kratke proze: „Na plažama” (1998) i „Život je gorila” (2000) i zbirku pripovedaka „Majka obrnutih stvari” (2017). Dobitnica je nagrade ProFemina za zbirku „Kada sam čula glasove” 1995. godine, nagrade „Biljana Jovanović“ 2007. godine i nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“ 2014. godine, kao i Ninove nagrade ove godine za roman „Unutrašnje more”.

U okviru nedelje književnosti na ovogodišnjem, šestom Kaleidoskopu kulture, učestvovaćete u književnom razgovoru sa još dva istaknuta pisca. Kakva su vaša očekivanja i radujete li se dolasku u Novi Sad?

- Novi Sad je grad moga detinjstva, dolazila sam kod ujaka, imam brata od ujaka koji živi ovde. Sestra od ujaka je u Londonu. Oni su deo moga detinjstva. Imam prijatelje i bivše prijatelje ovde. Volim Novi Sad i radujem se dolasku.

Kaleidoskop kulture je legatski projekat Evropske prestonice kulture i najbolji evropski trend brend koji traje pet nedelja i spaja pet vrsta umetnosti. Jedna od njih je, dakle, književnost. Koliko je danas važno promovisati ovu vrstu umetnosti i kako vi posmatrate budućnost štampane knjige u eri sveopšte digitalizacije?

- Književnost je osnova svega jer je priča osnova svega, recimo  štrajk holivudskih scenarista nešto govori o tome. Postoje najrazličitije predstave o ulozi književnosti i one se prilagođavaju i menjaju prema tome ko aktuelnu realnost proizvodi s pozicije moći, važan je i kulturološki koncept u kojem ona živi i pliva. Ne znamo da li će opstati bilo šta od onoga što mislimo da poznajemo ili od onoga što se čini večnim. Jezička slika sveta je moćna, ali ne i jedina. Ipak, knjige su posebna bića, s telom i mirisom, s duhom.

Kaleidoskop kulture već šest godina neguje isti koncept. U pitanju je pet nedelja programa i pet vrsta umetnosti – izvođačka, primenjena, vizuelna umetnost, književnost i arhitektura. Kako komentarišete koncept Kaleidoskopa kulture?

- Pet pomnožite sa pet, možda dobijete dvadeset pet, ako verujete da su dva i dva pet sve je drugačije, i eto „Neraskidivih veza„. Mislim da je to dobro za sve aktere, za one koji osmišljavaju programe, organizuju ih, za one koji će se predstaviti publici i za one koji će uživati u otkrivanju svog tog blaga... Svi su na dobitku.

Kad je reč o Distriktu, gde se i održava deo programa Kaleidoskopa kulture, kako vi vidite tu lokaciju? Da li po vašem mišljenju, on može postati neki novi centar kreativnih industrija u Novom Sadu?

- Pravo mesto za pravu stvar. S budućnošću.

Kako komentarišete transformaciju Distrikta? On je nekada bio mesto starih fabrika, a danas su ti prostori obnovljeni i služe u svrhu kulture i umetnosti.

- U mnogim svetskim metropolama takvi prostori su umetnički kvartovi, otkada je istočnoevropski svet postao monolitno nesocijalistički, sveta mesta progresa i nade opustela su, postala su aveti. I svako oživljavanje i spasavanje bar golog prostora zaslužuje podršku. A posebno ako tu počnu da se nastanjuju muzika i najrazličitiji umetnički/kulturni sadržaji koji ljude spajaju i čine radosnima. Beograd je imao divnu veliku zgradu Bigza, kao mesto alternativne kulture/umetnosti, ali ta prilika je izgubljena.

Koja mlada imena ovdašnje savremene književnosti, vredna svake pažnje, biste izdvojili?

- Generacijsko legitimisanje izbegavam po svaku cenu i zato što je ono nasilno uvršteno u govor o aktuelnoj našoj književnosti jer ni sama ne želim da imam takav predznak, niti sam ga nosala ikad. To je samo novi način da se (veštački) indukuju podele i neprijateljstva, iskažu frustracije i bol za zauzetim mestima, koja nisu zauzeta. Mesta ima za sve. Možda je gužva oko VIP lože/loža.

Koliko je važno u današnje vreme da umetnost približimo svima i kako nam ona može pomoći da se izborimo sa svakodnevnim društvenim izazovima sa kojima se suočavamo u ovom modernom dobu?

- Umetnost je i skrivena i sveprisutna. I svačija i ničija. Umetnost je kao život pčela. Svet bi nestao bez njih. Pčele i umetnost!

Ubrajate li se u one pisce koji pišu u talasu inspiracije ili ipak razmišljate i prekrajate svaku misao? Kako izgleda vaš kreativni proces?

- To je previše kompleksno, ipak, koristim više strategija.

Na čemu trenutno radite i šta publika može očekivati u budućnosti?

- Neočekivano.

Šta trenutno čitate i koje knjige biste nam preporučili?

- Čitajte dobitnice Nobelove nagrade i uživaćete. Ne samo poslednju već i njene prethodnice.

Ulazak na programe Kaleidoskopa kulture je besplatan, ali je neophodna prijava na oficijalnom sajtu Kaleidoskopa kulture.

Partner Kaleidoskopa kulture je Erste banka.

Branka Pavković