Otvorena izložba “Vorhol - polaroidi, portreti"
BEOGRAD: Multimedijalna izložba „Vorhol - polaroidi, portreti" povodom 35-godišnjice smrti jednog od najpoznatijeg umetnika pop-art pravca Endija Vorhola, koji je obeležio drugu polovinu 20. veka, otvorena je večeras u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul) u Beogradu.
Najnovija postavka je realizovana u okviru programa "Letnje grifonske noći", gde su nedavno gostovali filmski reditelji Milutin Petrović i Đorđe Kadijević.
Izložbu je otvorio Vladimir Tomčić, istoričar umetnosti i kolekcionar, a pozdravnu reč uputio je Marko Krstić, direktor Zaprokula.
Izložba obuhvata seriju fotografija u vidu kolaža koje prikazuju razvojni put umetnika i čitav život, skulpturu Vorhola u prirodnoj veličini i video rad - produkciju na ekranu koji prikazuje njegova dela uz glas naratora.
Endi Vorhol je prvenstveno bio dizajner i stilista, a najmanje slikar u klasičnom smislu reči, a stvorio je pravac Pop art. Njegov ogroman opus čine skulpture, filmovi, kolaži, slike, naveo je Tomčić.
Vorhol (1928 -1987) je bio američki slikar, filmski režiser nezavisnih ostvarenja, publicista, glumac, književnik i najveća figura pop-arta. Studirao je dizajn na Univerzitetu Karnegi Melon nakon čega je otišao u Njujork.
Vorhol je slikao mnoge velike zvezde i družio se sa njima kao što su Barbara Strejsend, Lajza Mineli, Elton Džon, Bob Dilan, Merilin Monro, Silvester Stalone, Arnold Švarceneger. Ipak, zanimljivo je to da je svim tim glumcima i muzičarima bila veća čast što ih on slika nego njemu što ih sve poznaje. Tako je Vorhol zapravo bio veća zvezda od svih njih, ocenio je Tomčić i zatim otkrio skulpturu Endija Vorhola u prirodnoj veličini.
Delo poznatog vajara Svetozara Radovića, prema rečima Tomčića, drugi je spomenik Vorholu u svetu, nakon onog u Njujorku podignutog pre 12 godina.
Kako napraviti izložbu o čoveku o kome se sve zna? To je pitanje koje sam sebi postavio kada smo se upustili u realizaciju ove izložbe o Vorholu. Zato smo i odabrali da umetnika prikažemo na fotografijama iz sasvim drugog ugla, rekao je direktor Zavoda Marko Krstić.
Kako je naveo, ova je izložba način da Vorhola vratimo njemu samom.
Živeo je svoj život i krio se, jer nije ostavljao potpise na svoje slike. Ova izložba je način da Vorhola vratimo njemu samom. Tako ćemo isprovocirati javnost i publiku da ga vide na sasvim nov način, jer njegov život je i bio potraga za svojim identitetom, zaključio je Krstić.
Izložba posvećena Vorholu biće otvorena do 8. septembra.
