Otvorena izložba o arhitekti Dobroviću u Galeriji SANU

Izložba predstavlja centralni program u kome se obeležava 125 godina od rođenja akademika, profesora, arhitekte Nikole Dobrovića (1897-1967), člana Srpske akademije nauka i umetnoi i Jugoslavenske akademije znanosti i umetnosti (JAZU, danas HAZU).



Na izložbi je prikazan veći broj projekata, ličnih predmeta, arhivske građe, umetničkih dela i dokumentarnih filmova koji se čuvaju u Arhivu i Biblioteci SANU, Muzeju nauke i tehnike - Beograd, Narodnom muzeju, Kući legata, Filmskim novostima i u privatnim kolekcijama.



Kako je ranije akademik Milan Lojanica otkrio, pored izložbe, planirana je čitava serija događaja - naučni skup, nekoliko publikacija na srpskom i engleskom jeziku, studentski konkurs, monografija, tribine i razgovori.



Svi navedeni programi će biti realizovani u organizaciji SANU, uz učešće Arhitektonskog i Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i Udruženja arhitekata Srbije, Beogradske internacionalne nedelje arhitekture - BINA, Akademije arhitekture Srbije i Kulturnog centra Beograda.



"Cilj naše izložbe jeste da pokušamo da široj javnosti pružimo na uvid kompletnu dokumentaciju o arhitekti Dobroviću, ko je on bio i da istaknemo sve njegove zasluge, značaj, doprinos koji je ostavio u vreme Jugoslavije. Obeležio je kulturu tog vremena, 19. i 20. veka", rekla je ranije autorka izložbe prof. dr Marta Vukotić Lazar.



Na izložbi se nalazi epistolarna građa - razmena pisama, pet video zapisa koji prate postavku, sedam maketa iz velikog opusa Dobrovića, koji je bio prisutan svuda na prostoru bivše Jugoslavije, stvarao zdanja u Pragu, Dubrovniku, Beogradu i mnogim drugim velikim centrima.



Autorka je navela da se za Dobrovića pričalo da je "bio pravi čovek na pravom mestu, ali u pogrešno vreme", a zašto je to tako, posetioci mogu saznati na izložbi koja će trajati do 24. avgusta.



Najnovija postavka predstavlja Nikolu Dobrovića, značajnog člana SANU kao osobu širokog uvida, intelektualca, pisca mnogih kritičkih istoriografskih studija o arhitekturi i gradovima, profesora fakulteta, direktora Urbanističkog instituta Srbije, prvog gradskog arhitektu Beograda i mitsku figuru naših arhitekata i kulturne javnosti.



Nikola Dobrović, kao izuzetno snažna ličnost, simbol je individualnosti i etike, vredan najvećeg poštovanja i trajnog pamćenja na prostorima Srbije, regiona, kao i u evropskim razmerama.



Okolnosti su učinile da Nikola Dobrović na teritoriji Srbije ima podignuto samo jedno zdanje, a to je zgrada Ministarstva odbrane i Generalštaba u Ulici kneza Miloša u Beogradu.



Po mnogim analizama i shvatanjima, njegovo najveće i najznačajnije delo teško je urušeno u NATO agresiji 1999. godine i do danas većinom je ostalo neobnovljeno, kao ružna uspomena na taj agresorski čin.



Krajem 2005. godine Vlada Republike Srbije proglasila ga je za kulturno dobro, a cilj nove izložbe je i da aktuelizuje taj čin i proces.



Izložbu su podržali Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstvo kulture i informisanja, Sekretarijat za kulturu grada Beograda i kompanija Ewe Comp d.o.o".