ODRŽANA SVEČANA SEDNICA MATICE SRPSKE Svetionik za čitavo naše društvo (FOTO)
Svečana sednica Matice srpske, održana večeras u našem najstarijem književnom, kulturnom i naučnom društvu, bila je većma posvećena Letopisu Matice srpske, najstarijem književnom časopisu na svetu dugog kontinuirananog trajanja, koji izlazi od 1824. godine i u osnovi nije menjao svoje koncepcijsko opredeljenje.
Bila je to prilika i za podsećanje na sve dosadašnje glavne urednike časopisa, počevši od Georgija Magaraševića, koji je utemeljio niz postulata kojima se i danas Matica i njen Letopis vode, poput ukazivanja na značaj enciklopedistike.
Letopis je saborno mesto srpske kulture, važno za očuvanje našeg identitea, ukazao je, između ostalog, predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, i kao specijalni izaslanik predsednik Republike, čestitala je na Sretenjskom ordenu prvog stepena, kojim je odlikovan Letopis Matice srpske za dragoceno funkcionisanje u srpskoj kulturi u protekla dva veka.
Ona se istovremeno zahvalila i na pozivu da se priključi Počasnom odboru za obeležavanje 200. godišnjice Letopisa, ocenjujći da je ovaj dugoveki časopis od osnivanja 1824. čvrst temelj naše književnosti i kulture uopšte.
Matica srpska i njen Letopis su značajno uticali na afirmaciju pisane reči, koja je odigrala ključnu ulogu u opstanku našeg naroda i države. Matica nas uči da čuvamo svoje i ono što su nam preci ostavili. I ne samo da Matica čuvaju i neguje našu prošlost, nego vrednote prenosi i novim generacijama, poručila je Maja Gojković, uz nspomenu da „Matica i njen Letopis jesu i ostaju uporište najviših vrednosti i svetionik za čitavo društvo".
U okviru Svečane sednice Matice srpske uručena je i Zmajeva nagrada za poeziju u 2023. novosadskom poeti dr Zoranu Đeriću, i to za pesničku zbirku "Azbučne molitve".
Kako je u slovu o nagrađenom naveo član žirija Selimir Radulović, knjiga "Azbučne molitve" plod je autorovog rada tokom minulih trideset i tri godine.
„Azbučne molitve“ je najumesnije odrediti kao srećnu amalgamaciju različnih poetsko-poetičkih tehnika – od, jedno vreme, svepodrazumevajuće poetike postmodernizma, do tihe i uritmljene klasične lirske inkantacije, od naglašene citatnosti, do usaglašene linije pevanja i mišljenja, po meri uglednih srpskih i evropskih pesnika, od buke i besa savremenih merača čula, do pružanja glasa protiv rastočivog i krivodušnog karaktera, naveo je Radulović.
Svečanoj sednici su prisustvovali i vladika bački Irinej, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, predstavnici pokrajinske administracije i grada Novog Sada, te brojni članovi Matice srpske.
M. Stajić
