Objavljen novi broj Građe za proučavanje spomenika kulture Vojvodine

Ovaj struč­ni ča­so­pi­sa od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja i u svom 35. iz­da­nju do­no­si niz za­ni­mlji­vih ru­bri­ka po­sve­će­nih ar­he­o­lo­gi­ji, ar­hi­tek­tu­ri, isto­ri­ji umet­no­sti, kon­zer­va­ci­ji i re­sta­u­ra­ci­ji, kao i in­te­gra­tiv­noj za­šti­ti kul­tur­nih do­ba­ra.

Gra­đu otva­ra te­mat Dra­ga­ne Pe­ro­va­no­vić, Pe­tra Ste­va­no­vi­ća i Ne­de Mir­ko­vić Ma­rić po­sve­ćen za­štit­nim ar­he­o­lo­škim is­tra­ži­va­nji­ma na tra­si po­ti­snog ce­vo­vo­da kod Ma­log Iđo­ša, ko­ja su po­ka­za­la da su u bli­zi­ni ne­ka­da­šnjih vo­do­to­ko­va re­ke Kri­va­je i nje­nih pri­to­ka po­sto­ja­la sar­mat­ska i sred­njo­ve­kov­na na­se­lja. Ka­da je, pak, reč o tek­stu Slo­bo­da­na Ra­do­va­no­vi­ća, ko­ji se od­no­si na broj­na is­ko­pa­va­nja na lo­ka­li­te­tu Kli­sa kod No­vog Sa­da, tu je u pr­vi plan sta­vljen po­zno­sred­njo­ve­kov­ni ho­ri­zont, dok su u fo­ku­su član­ka Mi­la­na Ze­ko­vi­ća o za­štit­nim is­ko­pa­va­nji­ma na tra­si ga­so­vo­da kod Sr­bo­bra­na na­la­zi iz po­znog bron­za­nog do­ba i ka­sno­an­tič­kog pe­ri­o­da.

Po­gla­vlje ve­za­no za ar­hi­tek­tu­ru otva­ra krat­ka stu­di­ja o in­že­nje­ru Pa­vlu Nin­ko­vu, ko­ji je, iako u osno­vi ge­o­de­ta, pro­jek­tao i ne­ko­li­ko za­ni­mlji­vih stam­be­nih obje­ka­ta u Zre­nja­ni­nu, ko­ji, ka­ko oce­nju­je autor Bo­jan Ko­ji­čić, „po svo­jim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma ne za­o­sta­ju za de­li­ma na­ših emi­nent­nih gra­di­te­lja”. Ve­sna Ka­ra­vi­da se u svom pri­lo­gu ba­vi­la me­mo­ri­jal­nim spo­me­ni­ci­ma i par­ko­vi­ma, ko­je je pot­pi­sao ar­hi­tek­ta Mi­lo­rad Mi­ša Ber­ba­kov, Ili­ja Gru­bić se fo­ku­si­rao na opus ar­hi­tek­te Imrea Ma­ko­ve­ca, ali bez sum­nje naj­in­tri­gant­ni­ji te­mat ovog bro­ja Gra­đe po­sve­ćen je idej­nom re­še­nju ču­ve­nog Bog­da­na Bog­da­no­vi­ća za ure­đe­nje kom­plek­sa Mu­ze­ja rad­nič­kog po­kre­ta i na­rod­ne re­vo­lu­ci­je Voj­vo­di­ne u Du­nav­skoj uli­ci u No­vom Sa­du, na pro­sto­ru iz­me­đu zda­nja Op­štin­skog su­da (da­nas Mu­zej Voj­vo­di­ne) i Do­ma JNA na ke­ju.

Iz pe­ra Vo­ji­sla­va Mar­ti­no­va mo­že­mo da sa­zna­mo da je na jav­nom kon­kur­su za po­di­za­nje sa­me zgra­de Mu­ze­ja (ka­sni­je re­vo­lu­ci­je a da­nas sa­vre­me­ne umet­no­sti Voj­vo­di­ne), ko­ji je ras­pi­san 1959. go­di­ne, pri­sti­glo je 38 ra­do­va, s tim da pr­va i dru­ga na­gra­da ni­su do­de­lje­ne, dok su dva re­še­nja osvo­ji­la tre­će me­sto, me­đu nji­ma i pro­je­kat za­gre­bač­kog ar­ji­tek­te Ive Vi­ti­ća, ko­ji je na kra­ju i oda­bran za re­a­li­za­ci­ju. U ra­du kon­kurs­ne ko­mi­si­je uče­stvo­vao je i Bog­da­no­vić, ko­ji će po­tom do­bi­ti za­da­tak da ar­hi­tek­ton­ski re­ši slo­bod­no par­kov­ski pro­stor u okruž­ju no­ve zgra­de, a tre­ba­lo je da bu­de an­ga­žo­van i na unu­tra­šnjem ure­đe­nju stal­ne po­stav­ke Mu­ze­ja, za­jed­no sa sli­ka­ri­ma Alek­san­drom La­ki­ćem i Bo­škom Pe­tro­vi­ćem.

Bog­da­no­vi­će­va ide­ja se, me­đu­tim, ni­je za­dr­ža­la unu­tar okvi­ra „slo­bod­nog par­kov­skog pro­sto­ra” već je pod­ra­zu­me­va­la ši­ri ur­ba­ni­stič­ki za­hvat či­ta­vog kvar­ta, od­no­sno po­tez od Sa­bor­ne cr­kve do Du­na­va, iz­me­đu Du­nav­ske i Uli­ce Mi­lo­ša Ba­ji­ća. Isto­vre­me­no, na de­lu ovog pro­sto­ra, po za­mi­sli upra­ve Mu­ze­ja, tre­ba­lo je da se iz­ve­de i tzv. spolj­na iz­lo­žba, s tim da Bog­da­no­vić ovom za­dat­ku ni pri­stu­pio ri­gid­no, na­pro­tiv. On se, na­i­me, de­cid­no su­prot­sta­vio na­me­ra­ma da se ovaj pro­stor na­čič­ka tro­fej­nim ten­ko­vi­ma i to­po­vi­ma, već su u te­me­lji­ma nje­go­vog pri­stu­pa bi­le raz­li­či­te ar­hi­tekt­no­sno-umet­nič­ke in­ter­pre­ta­ci­je. Ka­ko god, iako je, upr­kos broj­nim pro­ti­vlje­nji­ma - pri če­mu je naj­že­šći kri­ti­čar bio va­jar Jo­va Sol­da­to­vić – Bog­da­no­vi­će­vo re­še­nje usvo­je­no, ono ni­ka­da ni­je re­a­li­zo­va­no, da bi na kra­ju bi­lo pot­pu­no za­bo­ra­vlje­no. Da­nas o ovom am­bi­ci­o­znom me­mo­ri­jal­nom kom­plek­su po­sve­će­nom Na­rod­no-oslo­bo­di­lač­koj bor­bi na tlu Voj­vo­di­ne mo­gu da po­sve­do­če sa­mo ma­lo­broj­ne iz­ble­de­le ski­ce i teh­nič­ki cr­te­ži.

Isto­ri­ja ar­hi­tek­tu­re na ovim pro­sto­ri­ma do­bi­la je va­žan pri­log i kroz tekst Ka­ta­ri­ne Do­brić, Ma­ri­je Si­la­đi i Ani­ce Dra­ga­nić po­sve­ćen kon­kur­su na te­me­lju ko­jeg je iz­gra­đe­na ri­mo­ka­to­lič­ka cr­kva Sr­ca Isu­so­vog u Fu­to­gu, po­dig­nu­tu na ini­ci­ja­ti­vu i uz sve­srd­nu fi­nan­sij­sku po­dr­šku ple­mić­ke po­ro­di­ce Ko­tek. Na taj se kon­kur­su ja­vi­lo 18 ar­hi­te­ka­ta, što iz Bu­dim­pe­šte, što „pro­vin­cij­skih”, da bi na kra­ju od­lu­ču­ju­ći glas do­bi­lo re­še­nje Fe­ren­ca Ve­nin­ge­ra.

U no­voj Gra­đi se ta­ko­đe mo­že sa­zna­ti ne­što vi­še i o mi­ner­skom kor­pu­su u Pe­tro­va­ra­di­nu,  za­hva­lju­ju­ći Ne­na­du Še­gu­lje­vu, jed­nom od naj­pri­lje­žni­jih is­tra­ži­va­ča gra­đe o Tvr­đa­vi, kao i o na­sle­đu za­na­tlij­sko-umet­nič­ke po­ro­di­ce Ge­ren­dau, o če­mu su pi­sa­li Vla­di­mir Sto­ja­no­vić i Ištvan Ši­ling. Lji­lja­na La­zić pi­še o an­ga­žma­nu na po­lju de­ko­ra­tiv­nog sli­kar­stva po­zna­tog no­vo­sad­skog umet­ni­ka Pa­ve­la Ru­žič­ke, dok su vek od smr­ti sli­ka­ra, fo­to­gra­fa i gra­fi­ča­ra Jo­že­fa Pe­ha­na pri­god­nim osvr­tom obe­le­ži­li Iva­na Ara­đin i Fi­lip Krč­mar.

U Gra­đi, ko­ja već niz go­di­na do­no­si i sa­žet­ke svih ob­ja­vlje­nih tek­sto­va na en­gle­skom je­zi­ku, ovo­ga pu­ta je svo­je me­sto na­šao i te­o­rij­ski rad Bi­ser­ke Kom­ne­nić i Bog­da­na Ja­nju­še­vi­ća u ce­lo­sti na­pi­san na en­gle­skom je­zi­ku, ko­ji je po­sve­ćen eko­nom­skim i fi­nan­sij­skim aspek­ti­ma va­lo­ri­za­ci­je kul­tur­nog na­sle­đa. Po­gla­vlje po­sve­će­no kon­zer­va­ci­ji i re­sta­u­ra­ci­ji do­no­si pak pri­log Ti­mee Ba­ko­nji i Žu­ža­ne Kor­hec Pap o sli­kar­skoj ra­di­o­ni­ci Šeft iz Pe­šte, na ovim pro­sto­ri­ma naj­po­zna­ti­joj po zid­nom sli­kar­stvu u cr­kvi Sve­te Kla­re u No­vom Be­če­ju. Ovo po­lje za­klju­ču­je te­mat, ko­ju su pot­pi­sa­li Ta­tja­na Je­sre­tić i Va­nja Jo­va­no­vić, a po­sve­ćen je sli­kar­stvu Ja­ko­va Or­fe­li­na u kon­tek­stu kon­zer­va­ci­je pre­sto­ne iko­ne Isu­sa Hri­sta iz cr­kve Sve­tog Ar­han­đe­la Mi­ha­i­la u Ve­li­kim Ra­din­ci­ma.  

– Ovaj ča­so­pis je ote­lo­tvo­re­nje ter­mi­na ko­ji mi na na­uč­nim sku­po­vi­ma mno­go vo­li­mo da ko­ri­sti­mo: in­ter­di­sci­pli­nar­nost. Jer, u Gra­đi je sa­bran či­tav niz na­uč­no-is­tra­ži­vač­kih ra­do­va ko­ji po­ka­zu­ju ka­ko in­ter­di­sci­pli­nar­nost iz­gle­da u prak­si. Za­to ovaj ča­so­pis ima ne sa­mo na­uč­nu i is­tra­ži­vač­ku kom­pe­ten­ci­ju, već i prak­tič­nu vred­nost i te­ži­nu – iz­ja­vio je ne­dav­no na obe­le­ža­va­nju 72. ro­đen­da­na Po­kra­jin­skog za­vo­da za za­šti­tu spo­me­ni­ka kul­tu­re član ured­ni­štva Gra­đe dr Vla­di­mir Ba­ro­viđ, pro­fe­sor Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du, uz na­po­me­nu da se na­da ka­ko će Gra­đa za pro­u­ča­va­nje spo­me­ni­ka kul­tu­re Voj­vo­di­ne u ka­te­go­ri­za­ci­ji na­uč­nih pu­bli­ka­ci­ja u sko­roj bu­duć­no­sti po­pe­ti za još ko­ji ste­pe­nik - jer to svo­jim kva­li­te­tom ite­ka­ko za­slu­žu­je. 

M. Sta­jić