Obeležen Dan Biblioteke Matice srpske:Knjige čuvari identiteta

Godišnja nagrada, Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske za doprinos razvoju bibliotekarstva i bibliografskog rada juče je uručena  ovogodišnjem laureatu Lazi Čurčiću, doajenu bibliotekarstva, bibliologu i istoričaru srpske knjige, književnosti i kulture.

- Svet oko nas je najsloženija moguća knjiga koju valja iščitavati bez nade da će se ikad dočitati do nekog fiktivnog kraja u tom iščitavanju valja naučiti jezik kojim je knjiga napisana, jezik ne kojem svet počiva - rekao je u pozdravnoj reči predsednik Matice srpske Dragan Stanić.-Čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta su različiti aspekti iste stvari, otvarajući knjige, mi otvaramo sebe same, prepoznajemo ko smo i šta smo, o kakvom to jeziku kao smislenom sistemu znakova uređujemo svoj svet, te kako taj svet uopšte izgleda i kakvi su izgledi za njegov dalji opstanak.

Pokrajinski sekretar za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević je ukazala da je odluka o preseljenju Matice srpske i njene biblioteke iz Pešte u Novi Sad 1864. prelomni događaj za ceo naš nacionalni korpus, mada je i do tada bila književna, kulturna i naučna institucija celog našeg naroda Matica srpska je postajala i mnogo više od toga, mesto gde se sažima i definiše naš kulturni, nacionalni i politički identitet, gde se sabira sve što je usitnjeno i u više država razbacanom srpskom nacionu bilo najvrednije, najkreativnije i najodanije vizije zajedničkog boljitka i napretka i mesto gde se izuzetnim umetničkim, kulturnim i naučnim uzletima postavljala najžešća, neprobojna odbrana naše samobitnosti i prepoznatljivosti.

Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević je naveo da biblioteka od prve donacije iz 1841. Platona Atanackovića koja je brojala 787 knjiga, preko najveće Save Tekelije, do današnjeg fonda sa preko četiri miliona naslova odslikava istorijski put jednog naroda, ali i njegov kulturno-istorijski razvoj. Prilikom ovakvih godišnjica, kako je ukazao Vukosavljević moramo se podsetiti kakav je to bio duh i zanos naših predaka s kraja 18. i početka 19. veka koji su u tada nemogućim uslovima borila za opstanak, razvoj i napredak srpske kulture.

Po rečima Vukosavljevića, ako se danas okrenemo oko sebe i pogledamo sve one ljude koji su doprineli da se mi u oblasti kulture nalazimo na visokom mestu, onda je važno da se podsetimo da je ulaganje u srpsku kulturu i briga o njoj zapravo sipanje betona u temelje opstanka jednog društva i jednog naroda na istorijskoj sceni.

U svojoj besedi posvećenoj knjizi upravnik BMS Selimir Radulović je ukazao da su biblioteke ogledalo vaseljene, ali ogledalo u kojem je njeno lice, lice vaseljene, lepše od stvarnog. Te jedinstvene katedre života, taj istinski lek za dušu, kako sve, od najranijih dana, nisu nazivane, suočavaju se, danas, s osnovnim pitanjem – kako da se prilagode izazovima i iskušenjima novih komunikaciono-informacionih tehnologija, a da ostanu knjigohranilišta – ono što su oduvek bile.

Biblioteke i bibliotekari su, po rečima Radulovića čuvari civilizacijskog i nacionalnog kulturnog identiteta. Oni iznedruju iz dubinskog mita, koji simboliše prosvećivanje putem knjige i mera su moralno-profesionalnih orjentira savremenog čoveka, držeći, na pristojnoj distanci, politički mit o informatičkom društvu. Stoga bibliotečka etika ne podrazumeva samo izgrađivanje primerenog odnosa s čitaocem, već i primereno-plemenitog odnosa unutar kolektiva i društva, s drugim kućama knjige, i priziva, više svega, jedinstvo etičkog načela i profesionalnog pristupa.

Ovogodišnjem laureatu Lazi Čurčiću nagradu Zlatna knjiga uručili su upravnik BMS Selimir Radulović i član žirija akademik Miro Vuksanović, a zatim je pročitana beseda o dobitniku mr Dušice Grbić, uz profesora emeritusa Slavka Gordića, trećeg član žirija.

Laza Čurčić (Titel, 1926) je tokom svog dugogodišnjeg aktivnog rada, kao i posle penzionisanja, ostvario kapitalne rezultate na polju otkrivanja, prikupljanja, evidentiranja, opisa i popularizacije rukopisnih i starih srpskih štampanih knjiga i listova i objavio veliki broj radova iz istorije srpskih knjiga, književnosti i kulture od srednjeg veka do polovine 19. veka. Čurčić je gotovo ceo radni vek proveo u Biblioteci Matice srpske od 1953. do 1986, a poslednji pet godina do penzionisanja 1991. u Narodnoj biblioteci Srbije. O značaju njegovog dela za bibliotekarstvo i istoriju srpske knjige svedoči obimna bibliografija radova i knjiga sa preko 700 jedinica. Neumorno tragajući za knjižnim blagom i znalački ga sakupljajući znatno je doprineo raznovrsnosti i bogastvu zbirke rariteta BMS.

Čurčić je, kako je rekao u svojoj besedi zahvaljujući se na nagradi “ponajviše živeo sa knjigama”. Od vremena kada je plakao što posle završetka prvog razreda osnovne škole nije dobio knjigu na dar, prvih “Zlatnih knjiga” koje je čitao iz biblioteke Sokolane, školske lektire, godine studija tokom kojih je dane provodio u bibliotekama i prvog zaposlenja u Biblioteci Matice srpske.

- U njoj sam upoznao i započeo učenje bibliotečkog zanata. Učio sam kod sjajnog Dimitrija Kirilovića, izvanrednih Nade Radonić, Ivanke Jovičić, Jelene Nikolić, Draginje Urošević i još nekolikih. Naučio sam tada da je bibliotekarstvo i složen i precizan posao, čak do najsitnijih detalja. Srećom, moji novi učitelji bili su i strpljivi i pažljivi. Razumeli su moje čitanje novih, modernih pesnika. Tražili su da prihvatim bibliotečku preciznost. Nije bilo mogućno da uz takve ljude ne izučim dobro bibliotekarstvo.

 Po rečima akademika Mira Vuksanovića, Laza Čurčić je jedini srpski bibliotekar koji je uspeo da bude bibliografija starih srpskih knjiga koja hoda i jedini koji katalog tih knjiga ima u glavi. On je mala pokretna enciklopedija u kojoj odrednice nisu uazbučene, u kojoj nije dovršen najlakši posao. O vrednosti njegovog dela izrečene su i druge pohvale, a Borivoje Čalić navodi da je srećna okolonost da se već upisao u legende srpskog bibliotekarstva, među najveće.

Matičina Biblioteka, po njegovim rečima postala je rano briga onih koji su računali na čitanje i trajanje. Useljena je 1838. u Tekelijanum i uvek imala siguran krov, a na zidovima njenih čitaonica bilo je mesta slikama srpskih pisaca.

-Prenosom Tekelijine lične biblioteke iz Arada početkom 1843. ušle su u Biblioteku Matice srpske i prva rukopisna knjiga, Dušanov zakonik, prva inkunabula i knjige prosvetitelja 18. veka - naveo je Čurčić.- Bilo je prirodno da u nju dospeju Matičin apostol iz 12. veka, cetinjski Osmoglasnik i još mnoge i mnoge knjige. Matici nije bilo lako sa Vukom, niti Vuku sa Maticom, ali bez Vukovih knjiga nije bila nikada Matičina Biblioteka. Bila je ona oduvek i moćna i nezaobilazna. I bila je sreća i biće uvek sreća biti u njoj i najmanji zamajac u njenim poslovima i njenim misijama.

Ovogodišnju Zahvalnicu Biblioteke dobila je Galerija Matice srpske. U umetničkom programu učestvovali su Lena Kovačević, Isidora Popović i hor Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”.

N. Popov