Novi broj časopisa „Nova misao“: Tri krize u pozorištu

Jedan od njih je i pionirski projekat „Fellowship Novi Sad 20.22”, u organizaciji Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski”, koji se u budućnosti može pokazati kao možda ključna poluga u kulturnoj strategiji kada je u pitanju prevođenje dela naše književnosti na druge jezike“, navodi u uvodniku glavni i odgovorni urednik Nenad Šaponja. Ovaj projekat, prvi put realizovan u septembru, zamišljen je tako da kreiranjem međunarodne platforme, omogući domaćim i inostranim izdavačima, piscima, i prevodiocima, uzajamnu saradnju. U novom broju „Nove misli“predstavljeni su učesnici ovog prvog projekta.

Na priču o otvorenim gradovima i platformama za prikupljanje pravih ideja, na stranicama ovog broja pažnjuskreće Biljana Mickov, i ukazuje na to da evropski gradovi pribegavaju inovacijama, i da taj proces traje već godinama.

-U digitalnom dobu, institucije transformišu i maksimalno povećavaju veze i stručnosti u zajednici uporedo sa novim tehnologijama za promovisanje građanske svesti, novih veština,i preduzetništva – ističe Biljana Mickov. – Otvoreni grad je vid inovacije, a odnosi se na participaciju u otvorenoj gradskoj vladi. Prvi takav projekat započela je Barselona, stvarajući novu digitalnumrežu gradova zajedno sa Amsterdamom i Njujorkom. „Kriza pozorišta ili pozorište krize”, naziv je priloga Zorana Đerića, koji podseća na tri krize u teatru.

- Prva kriza, kako to primećuje makedonski dramaturg Trajče Kacarov, pruža idealnu priliku glumcima da svoju profesiju zamene za radno mesto. Većina glumaca pozorište doživljava kao svoje radno mesto, što znači da umesto strasti dominira lojalnost društvenim situacijama, jer je to ono što garantuje platu svakog meseca. Druga kriza promovisala je mediokritete kao scenske autore. Pojavljuju se autori bez vrednosti koji verno služe sistem, ali ne i estetiku i etiku. Treća kriza je najpogubnija za pozorište, za umetnost uopšte. Ne postoji sistem vrednosti. Favorizuje se kolektiv a ne pojedinac. Sprečava pojedinca da izgradi karijeru. Koriste se sva sredstva. Uglavnom ona koje nude stranke na vlasti. Stranački interesi su pre interesa pojedinca, iako grupa nema kreativne potencijale – navodi Zoran Đerić.

Tekst Svetislava Jovanova bavi se igrama moći i iluzijama u romanu „Raseljeno lice“ Vladimira Vojnoviča.O stvaralačkom postupku Petera Handkea piše Časlav Đorđević, a o košmarnom realizmu Franca Kafke Jovica Aćin. Tu su i tekst Semjuela Vebera o čitanju Valtera Benjamina, i esej Keti Aker, američke postmodernističke spisateljice.

U odeljku rezervisanom za savremenu književnost objavljen je odlomak iz romana jedne od najznačajnijih turskih spisateljica Oje Bajdar „Pisma turskih mačaka”, zatim iz priče Vladana Matića „Otmica na Sokotri”, i „Posmatrač ptica” Boje Pižurice, kao i nove pesme Simona Grabovca.

Razgovore sa našim autorima o čitanju i kreativnom pisanju, koje je list „Dnevnik“ objavljivao poslednjih nekoliko godina, i za ovaj broj časopisa „Nova misao“ priredio je Đorđe Pisarev. Prof. dr Nikola Grdinić u svom prilogu objašnjava kako je nastalo kapitalno delo „Enciklopedija Dositeana”, čiji je urednik, prva personalna enciklopedija kod nas, koju je Kulturni centar Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavio početkom godine.Između ostalog, Andrej Radulović ukazuje na likovni opus Gale Čaki, a tu su još i književne kritike i drugi prilozi na stranama novog broja časopisa „Nova misao“.              

N. P-j