Nebojša Milovanović, glumac: Život pobeđuje sve
Glumac Nebojša Milovanović je još kao student poslednje godine Fakulteta dramskih umetnosti 1998. godine debitovao u filmu „Lajanje na zvezde“ u kojem je igrao nestašnog maturanta Jovana Slobenovića, a i danas ga prepoznaju upravo po toj ulozi.
Iako je počeo na filmu, njegova karijera uzletela je najpre na pozorišnim daskama, a onda i na malim ekranima. Uloga Kapetana Kašanina u „Vojnoj akademiji“ vratila ga je pred gledaoce, koji su ga posle gledali i u serijama „Čizmaši“, „Folk“, „Koreni“, „Južni vetar“, „Preživeti Beograd“, „Mama i tata se igraju rata“, „Državni službenik“ i „12 reči“. Ovih dana ponovo je u krupnom kadru i to u trenutno jednoj od najgledanijih domaćih TV serija „Tajne vinove loze“.
Serija je snimljena u produkciji kompanije „Telekom Srbija“ i „Metro productions“, a emituje se na kanalima Superstar TV i RTS. Nebojša Milovanović u seriji igra lik Zorana Tomovića, koji zbog traumatičnog iskustva iz prošlosti zapada u psihološku krizu i poseže za alkoholom kojim leči sve probleme. Na putu ka psihičkom izlečenju u manastiru Zoran prolazi kroz tihu patnju. Zoran iz epizode u epizodu kopa po dubinama svoje duše i traga za rešenjem svoje patnje i problema. Stoga smo na početku intervjua upitali glumca kako je on doživeo Zorana i da li mu je bilo teško da dočara psihološku borbu sa kojom se suočava.
– Psihološke borbe su posebni izazovi sa kojima se susrećem u raznim svojim ulogama i, da budem realan, to je nešto po čemu i publika pamti i izdvaja Zorana, a i mene kao glumca koji to donosi – rekao je glumac Nebojša Milovanović na početku intervjua za Dnevnikov TV Magazin.
Jeste li očekivali ovakav uspeh serije „Tajne vinove loze“ koja na obe televizije na kojima se emituje beleži sjajne rejtinge i šta mislite u čemu je njena „tajna“?
– Tajna je u tome što glavne uloge donose dramski glumci, situacijama se prolazi ozbiljno, tajne koje se prepliću u priči su vrlo vešto vođene i napisane da intrigiraju gledaoce i melodrama sa krimi elementima koji su tu kao sastavni deo tih sudbina, a ne kao tema za bavljenje.
Budući da igrate junaka koji je iz okoline Subotice, jeste li se trudili da u dijalozima potrefite specifičan subotički naglasak i kako ste se za to pripremali?
– Imali smo lektorku prof. dr Ljiljanu Mrkić Popović koja je veliki majstor svog posla. Iako je u pitanju tačan lokalitet, bar ja sam se trudio da to više budu označavanja u dijalektu koja i te kako imaju veze sa karakterom.
Koliko je prikaz isprepletenih sudbina dve naizgled različite porodice u seriji „Tajne vinove loze“ zapravo slika savremenog društva i tajni kojima smo gotovo svi okruženi?
– Ima dosta prepoznavanja i to je jedna od tajni zašto publika toliko voli ovu seriju.
Imajući u vidu da zbog različitih transformacija i pronicanja u suštinu nekog karaktera glumac mora da se poništi na sceni i pred kamerom, kako se borite s tim da sebe ne poništite kada se ugase kamere ili svetla reflektora i vratite se svojoj suštini?
– Da se ne poništavam vrlo lako bih ostao u nekom od likova i lako plivao kroz svakodnevne životne situacije. Mene zato publika i dalje ne identifikuje sa samo jednim likom. Scena i kamera su za glumu, a posle toga ja sam Nebojša Milovanović.
U poslednjih nekoliko meseci pojavili ste se u velikom broju domaćih serija. Šta vam je ta mogućnost, sem kontinuiteta u radu u vrlo delikatnom trenutku za celu planetu, donela?
– Mogućnost da se na različite načine bavim svojim poslom i da publika uvek može da vidi potpuno različite sudbine, od Vite iz serije „Preživeti Beograd“, preko javnog tužioca u „12 reči“, inspektora u „Kamiondžijama“, Zorana u „Tajnama vinove loze“... oni nemaju ništa zajedničko osim da ih igra isti glumac. Sapienti sat.
Uspevaju li naše novije domaće serije da se svojom temom i radnjom približe običnom čoveku? Možemo li se poistovetiti sa savremenim likovima, kao što je to nekada bio slučaj u starim jugoslovenskim serijama?
– Kada god se to dogodi može se računati na uspeh. Publika će sve da pogleda, ali ništa je neće dodirnuti kao likovi sa kojima može da se identifikuje. Svesno ili podsvesno, svejedno.
Kako izgleda čekati poziv za novu ulogu u trenutku kad zbog pandemije koronavirusa ima manje posla za glumce, posebno u pozorištu?
– Najteže je što je kontakt sa publikom, kao i mogućnost putovanja predstava, uskraćen.
Čime ispunjavate vreme tokom pandemije i brojnih zabrana i kako se borite sa sumornim prognozama i vestima u vezi sa virusom?
– Sumornost i prognoze su same sebe ugušile, život je ipak jači od svega i sve pobeđuje.
Vladimir Bijelić