Ne možemo se oprostiti od Feđe Stojanovića

„Pre samo nekoliko meseci smo na ovoj sceni gledali Feđu Stojanovića u novoj predstavi, a nismo ni sanjali da će mu to biti poslednja premijera“, rekao je upravnik Ateljea, Novica Antić, podsećajući na novi komad „Da bog da te majka rodila“ Vedrane Rudan, u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Iza naizgled namrgođenog lica i pogleda krio se dobar čovek, rekao je Antić navodeći da je Stojanović Ateljeu u potpunosti posvetio svoj kreativni život sa mnogo nezaboravnih i neprolaznih uloga svetske i domaće dramske baštine.

Dramaturg i književnik Ivana Dimić, napomenula je da je Feđa Stojanović bio odličan glumac, tih, sveden, pouzdan, tačan, stabilna tačka za ansambl i za dobru predstavu neophodan.

„U pozorište je ulazio preventivno namrgođen, jer ga je osetljivost činila ranjivim. Na prvu ljubaznu reč bi se nasmejao i ozario jer je bio dobronameran i prava bezazlena duša. A kad su navalila teška iskušenja, postao je tužan“, aludirala je Dimić na tragediju koja ga je zadesila, kada mu je iznenada preminuo sin u Americi - filmski režiser Uroš Stojanović.

Ona je podvukla da Stojanović simboliše srećna pozorišna vremena, što znaju svi oni koji su ga poznavali, radili i družili se sa njim.

Ona se oprostila od Feđe recitovanjem pesme „Doviđenja, druže, doviđenja“ Sergeja Jesenjina.

Glumac i reditelj Erol Kadić, dugogodišnji član Ateljea 212, kazao je da su obojica bolno podneli raspad stare Jugoslavije, pevali su često partizanske pesme, i dalje slavili nepostojeće državne praznike.

„Fantastično smo se Feđa i ja kao ljudi i kolege svađali“, prisetio se reditelj i dodao da se nikad nije desilo da dugo ne pričaju, već se brzo pomire i nastave dalje.

„Ne postoje reči da ublaže tugu kada ode neko kao Feđa, ali nam barem ostaju sećanja, koja traju dugo i niko ne može da nam ih ukrade. A tamo gde ide, Feđa sigurno ima sa kim da se svađa“, zaključio je Kadić.

Televizijski i pozorišni režiser Mihajlo Miša Vukobratović podsetio je na memoare glumca, gde se kaže kako su ga mnogi savetovali da se okane glume i da je bolje da postane pevač, jer ima lep glas za muziku, a i pevači više zarađuju.

Vukobratović je sa preminulim dramskim umetnikom nedavno radio na TV seriji „Istine i laži“ koja je imala više od 300 epizoda, a planiran je i njen nastavak.

Režiser je takođe spomenuo tekst „Ja, Feđica“, koji je Stojanović napisao uz želju da se postavi na scenu kao pozorišni komad ili možda TV format, kao sveobuhvatna rekapitulacija njegovog glumačkog života.

Rediteljka Milica Kralj osvrnula se na tešku situaciju sa pandemijom virusa kovid 19 i ocenila da će svet biti izmenjen u trenutku kada konačno jednom svi skinu maske i nauče da dišu.

„U tom novom svetu više nećemo viđati neke ljude koji su činili taj svet čarobnijim mestom za življenje, ljude koje smo smatrali svojom utehom, kućom i domovinom. Takav jedinstveni svet je činio Feđa Stojanović“, rekla je rediteljka.

„Moj otac Petar Kralj je verovao da svi oni koji odaberu pozorište kao svoju profesiju, time ulaze u jednu veliku porodicu. Tako je i Feđa bio deo moje porodice“, istakla je Kralj i podvukla da su sada svi osiromašeni njegovim odlaskom, koji se teško može popuniti drugim plemenitim sadržajem.

Branislav Bane Trifunović, član Ateljea 212, pročitao je poruku Mire Banjac, koja je napisala da je pokojni glumac otišao iz poslednje garde Ateljea 212, svojim osmehom i zatamnjenom dušom.

Trifunović je zahvalio Stojanoviću za veliku hrabrost, pesme koje je pevao svima, što je uvek bio uz mlađe kolege, darovit, nenametljiv, i što je sarađivao sa klincima koji tek ulaze u posao.

„Hvala ti i volim te, tako će uvek biti“, oprostio se glumac od starijeg kolege, a onda je na platnu prikazan insert gde Stojanović raskošno peva i poklanja se publici.

Tada su svi uz suze na Velikoj sceni Ateljea 212 dugotrajnim aplauzom ispratili glumca.

Sahrana Feđe Stojanovića, koji je umro u 73. godini, održana je nakon komemoracije na Novom groblju.