Не можемо се опростити од Феђе Стојановића

„Пре само неколико месеци смо на овој сцени гледали Феђу Стојановића у новој представи, а нисмо ни сањали да ће му то бити последња премијера“, рекао је управник Атељеа, Новица Антић, подсећајући на нови комад „Да бог да те мајка родила“ Ведране Рудан, у режији Татјане Мандић Ригонат.

Иза наизглед намргођеног лица и погледа крио се добар човек, рекао је Антић наводећи да је Стојановић Атељеу у потпуности посветио свој креативни живот са много незаборавних и непролазних улога светске и домаће драмске баштине.

Драматург и књижевник Ивана Димић, напоменула је да је Феђа Стојановић био одличан глумац, тих, сведен, поуздан, тачан, стабилна тачка за ансамбл и за добру представу неопходан.

„У позориште је улазио превентивно намргођен, јер га је осетљивост чинила рањивим. На прву љубазну реч би се насмејао и озарио јер је био добронамеран и права безазлена душа. А кад су навалила тешка искушења, постао је тужан“, алудирала је Димић на трагедију која га је задесила, када му је изненада преминуо син у Америци - филмски режисер Урош Стојановић.

Она је подвукла да Стојановић симболише срећна позоришна времена, што знају сви они који су га познавали, радили и дружили се са њим.

Она се опростила од Феђе рецитовањем песме „Довиђења, друже, довиђења“ Сергеја Јесењина.

Глумац и редитељ Ерол Кадић, дугогодишњи члан Атељеа 212, казао је да су обојица болно поднели распад старе Југославије, певали су често партизанске песме, и даље славили непостојеће државне празнике.

„Фантастично смо се Феђа и ја као људи и колеге свађали“, присетио се редитељ и додао да се никад није десило да дуго не причају, већ се брзо помире и наставе даље.

„Не постоје речи да ублаже тугу када оде неко као Феђа, али нам барем остају сећања, која трају дуго и нико не може да нам их украде. А тамо где иде, Феђа сигурно има са ким да се свађа“, закључио је Кадић.

Телевизијски и позоришни режисер Михајло Миша Вукобратовић подсетио је на мемоаре глумца, где се каже како су га многи саветовали да се окане глуме и да је боље да постане певач, јер има леп глас за музику, а и певачи више зарађују.

Вукобратовић је са преминулим драмским уметником недавно радио на ТВ серији „Истине и лажи“ која је имала више од 300 епизода, а планиран је и њен наставак.

Режисер је такође споменуо текст „Ја, Феђица“, који је Стојановић написао уз жељу да се постави на сцену као позоришни комад или можда ТВ формат, као свеобухватна рекапитулација његовог глумачког живота.

Редитељка Милица Краљ осврнула се на тешку ситуацију са пандемијом вируса ковид 19 и оценила да ће свет бити измењен у тренутку када коначно једном сви скину маске и науче да дишу.

„У том новом свету више нећемо виђати неке људе који су чинили тај свет чаробнијим местом за живљење, људе које смо сматрали својом утехом, кућом и домовином. Такав јединствени свет је чинио Феђа Стојановић“, рекла је редитељка.

„Мој отац Петар Краљ је веровао да сви они који одаберу позориште као своју професију, тиме улазе у једну велику породицу. Тако је и Феђа био део моје породице“, истакла је Краљ и подвукла да су сада сви осиромашени његовим одласком, који се тешко може попунити другим племенитим садржајем.

Бранислав Бане Трифуновић, члан Атељеа 212, прочитао је поруку Мире Бањац, која је написала да је покојни глумац отишао из последње гарде Атељеа 212, својим осмехом и затамњеном душом.

Трифуновић је захвалио Стојановићу за велику храброст, песме које је певао свима, што је увек био уз млађе колеге, даровит, ненаметљив, и што је сарађивао са клинцима који тек улазе у посао.

„Хвала ти и волим те, тако ће увек бити“, опростио се глумац од старијег колеге, а онда је на платну приказан инсерт где Стојановић раскошно пева и поклања се публици.

Тада су сви уз сузе на Великој сцени Атељеа 212 дуготрајним аплаузом испратили глумца.

Сахрана Феђе Стојановића, који је умро у 73. години, одржана је након комеморације на Новом гробљу.