Naš trag: Da li tekst treba da bude pročitan?
Časopis za književnost, umetnost i kulturu “Naš trag”, koji izdaje društvo “Trag” iz Velike Plane, u broju 1-4 za ovu godinu, svoje stranice, između ostalog, posvećuje pesniku Bošku Tomaševiću i objavljuje njegove stihove, ali i prozne redove o pisanju i čitanju, i taj tekst, po njegovim rečima, “kazuje da postoji apsolutni čin pisanja koga nikakvo ’nečitanje’ ne može da negira.
Prostor nečitanja, činjenica nečitanja, nevažna je i nije odlučujuća za tekst koji je napisan. Nikad pročitano jednoga teksta i sam tekst - dva su pola koji ničim nisu povezani, nikakvom pretpostavkom da tekst ’treba’ da bude pročitan”. O Tomaševićevom pesničkom opusu u ovom broju pišu Valter Methlagl i Branislava Živanović.
Zbornik “Anatomija romana ’Putnikova ciglana’ Radovana Belog Markovića”, kako podseća Dušan Stojković u osvrtu na njega, “dragocen je prilog već razgranatoj markovićologiji. Ono što ga čini posebnim je to što se u njemu piše samo o jednom romanu. Ono što je zanimljivo jeste to što nam se čini kako ni njime nisu dodirnute sve teme i oslikane sve osobenosti ovog romansijerskog štiva. Radovan Beli Marković, kao i svaki veliki pisac, što on nesumnjivo jeste, i kada se kritičarski lov vanredno dobro organizuje, ostaje neuhvatljiv. Kao takav zaziva nove odazive na ono što je napisao. Nastavlja izazovno da traje.”
Uz ovaj Stojkovićev prilog, “Naš trag” objavljuje i analizu Markovićeve “Kolubarske trilogije”, odnosno fenomenološki pristup delima koja je čine, iz pera Marije Šljukić. Na pripovedne strategije u Markovićevom romanu “Lajkovačka pruga” ukazuje Miloš Pistolić.
Stihovima Marije Vasić Kanački, objavljenim i u ovom broju časopisa, bavi se Ilija Bakić, i utiske o tome svodi na njen “brzi, sažeti, začudni pogled”, kako i glasi deo naslova njegovog teksta.
Na postupak karnevalizacije, primenjen u romanu “Crveni petao leti prema nebu” Miodraga Bulatovića, osvrće se Emilija Jovanović u svom tekstu, ukazujući na složen odnos između Bahtinove teorije karnevala i strukture ovog romana.
Dušan Stojković piše i o “Baronu iz šaraga” Miroslava Josića Višnjića, smatrajući ga piščevim testamentarnim romanom. “Pravi enciklopedijski roman za razliku od onih koje, na primer, Aleksandar Jerkov, i ne samo on, takvima krsti. Jerkov u takve romane ubraja Kišove, Pavićev ’Hazarski rečnik’, ’Kako upokojiti vampira’ Borislava Pekića, ’Tutore’ Bore Ćosića, i ’Nišče’ Vidosava Stevanovića. ’Baron iz šaraga’ enciklopedija je onoga što je Miroslav Josić Višnjić kao romansijer želeo i uspeo svojim romanima da dosegne. Njegova lična romaneskna Biblija”, navodi Dušan Stojković.
Objavljena je u ovom broju časopisa “Naš trag” i proza Jovice Aćina, Branka Anđića, Enesa Halilovića, Miomira Petrovića, Lidije Ćirić, Klaris Lispektor, Vide Ognjenović, Đorđa Pisareva, Irine Kojčić, Svetlane Žuhove, Burhana Sonmeza, i Pasija Ilmarija Jeskeleinena, uz ostale priloge, likovne i književne kritike i prikaze.
Nataša Pejčić