Katalin Ladik uručena nagrada Sava Šumanović u okviru izložbe Art ekspo

Ovo priznanje, koje su ustanovili Galerija Bel art, Centar za vizuelnu kulturu „Zlatno oko” i „Art ekspo”, dodeljuje se od 1999. pri čemu se sagledava i vrednuje široki dijapazon najrazličitijih umetničkih i teorijskih opusa. Među dosadašnjim laureatima ove nagrade, koja obeležava 25 godina postojanja, bili su i Vladimir Veli;ković, Zdravko Mandić, Dragomir Ugren, Mileta Prodanović, Balint Sombati, Mira Brtka, Raša Todosijević, Igor Antić... Želeli smo da zaštitnik naše nagrade bude umetnik koji je etički i estetski izuzetna ličnost. Sava Šumanović. Takve smo umetnike tražili i za dodelu naše nagrade. I mislim da smo ih nalazili, rekao je Sava Stepanov.

Kako se navodi u obrazloženju žirija, koji su tvorili istoričarka umetnosti Svetlana Mladenov, galeristkinja Vesna Latinović i likovni kritičar Sava Stepanov, stvaralačku maštu Katalin Ladik podsticale su različite kulturne i narodne tradicije, i to ne samo na polju vizuelnih umetnosti, pogotovo performansa, nego i u književnosti, pre svega kroz poetski izraz, zvučnu poeziju, radio igre... Njeni pak konceptualni radovi izlagani su u najznačajnijim jugoslovenskim galerijama i muzejima, poput Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, sve do Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, Galerija Tejt u Londonu, Muzeju Ludvig u Budimpešti... Izlagala je na velikim manifestacijama poput Međunarodni festivali zvučne poezije u Amsterdamu (1977), Centru Pompidu u Parizu (1980), u Njujorku i Baltimoru (1980), na Dokumentima 14 u Kaselu (2017). Dobitnica je više značajnih priznanja, među ostalim Oktobarske nagrade Novog Sada i Nacionalne nagrada za kulturu Republike Srbije.

Novi Sad kao inspiracija

Ja nisam samo poreklom iz Novog Sada. Ja sam čitavog svog dugog života inspirisana ovom multietničkom, multikulturalnom sredinom. I crpim svoju snagu iz tih korena. Bez obzira na to gde sam sve odletela, ti moji koreni me inspirišu i ne vidim kraja toj inspiraciji. Stvarno sam odavde i sve što u tom mom multimedijalnom stvaralaštvu prikazujem, sve je istinito. Zaista me ovo podruje i ova kultura inspirišu. Ja sam odavde i ostajem sa vama, izjavila je Katalin Ladik.

– Umetnička biografija Katalin Ladik započeta je tokom šezdesetih godina prošlog veka. Pojavila se kao pesnikinja hrabrog nadrealističkog erotskog poetskog jezika, koji je itekako iritirao čitaoce i javnost socijalističkog društva. Ubrzo se aktivno uključila u avangardistička zbivanja tadašnje nove umetničke prakse. Za sebe je večito govorila da sve njene umetničke aktivnosti proizilaze iz potrebe da ostvari vlastite poetske ideale. Tokom sedamdesetih se bavi konceptualnom umetnošću i verovatno je najranija umetnica performansa u našoj, ali i čitavoj istočnoevropskoj umetnosti. U njenoj stvaralačkoj praksi izuzetno je važna uloga tela kao izvora izražajne snage. Dosegla je izuzetne domete svojom fonetskom poezijom i radikalističkim jezičkim istraživanjima kroz vizuelne izraze, pokrete, gestove, a njen rad podrazumeva bavljenje kolažima, fotografijom, video-snimcima, performansima i hepeninzima u prirodi i urbanoj sredini – podsetio je žiri.   

Kao neposredan povod da Nagradu „Sava Šumanović” dodeli Katalin Ladik žiri je naveo njenu skorašnju veliku samostalnu izložbu Ooooooooo-pus u minhenskoj Kući umetnosti. U nekoliko velikih dvorana prikazan je retrospektivni pregled umetničinih radova, instalacija i zvučnih kulisa. Tom prilikom je Katalin Ladik realizovala i performans u kojem je sublimirala krucijalne elemente svog celokupnog umetničkog opusa koji i danas nudi uzorne etičke i vitalističke principe. Drugi povod je njena nedavno objavljena autobiografija  "Mogu li živeti na tvom licu" (u izdanju novosadskog „Foruma” i Savez feminističkih organizacija „(Re)konekcija“), praktično multimedijalnim delom koje uz (prozni) tekst sadrži i poetske i foničke iskaze, uz brojne dokumentarne fotografije održanih performansa i druge artefakte. Na kraju, žiri je smatrao i izuzetno značajnim prisustvo njenih radova iz Verbund kolekcije na prošlogodišnjoj izložbi feminističke avangarde 70-tih u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, kao i učešće na izložbi Umetnost bez granice održanoj u Magyar Muholy galeriji u okviru projekta „Srbija u fokusu”, na kojoj su izlagali vojvođanski umetnici koji žive i rade u Budimpešti.

M. Stajić