Karlovačka gimnazija kao deo velikog nacionalnog poduhvata

Proslava jubilarne 230-godišnjice otpočela je u maju izložbom u novosadskom Muzeju Vojvodine kojom su autorke mr Lidija Mustedanagić i Čarna Milinković predstavile školu kao baštinika i čuvara kulturnih dobara, a do kraja godine biće u Karlovcima priređena još jedna koju pripremaju dr Gordana Petković iz Muzeja grada Novog Sada i gimnazijski profesor Dejan Đurđev. Na dan kada je slavi osnivanje prve srpske gimnazije, 1. novembra, biće promovisana monografija iz pera dr Žarka Dimića, najsveobuhvatnije štivo o školi posle 1929. koje je tada napisao Kosta Petrović.

-Monografija je koncipirana tako da pokaže da to nije obična škola već deo nacionalnog projekta koji je iznedrio prvu gimnaziju u srpstvu – objašnjava autor monografije Žarko Dimić. – Biće to prava slika o nacionalnoj instituciji koja traje do danas. Osvetliće mnoge ličnosti, događaje i razvoj školstva. Karlovačka gimnazija nosi specifičan duh i taj duh sam pokušao da unesem u knjigu. Pisana je na osnovu građe iz bečkih arhiva, Arhiva Vojvodine, Arhiva SANU, ali i dokumenata iz same škole koja se odnose na noviju istoriju. Osobenost knjige je da se na njenom kraju nalazi spisak svih đaka, a posebna pažnja je posvećena stradanju u Drugom svetskom ratu, kako učenika tako i dobara koje je posedovala.

Govoreći o osnivanju gimnazije, Dimić naglašava da nikako ne treba zanemariti okolnosti koje su vladale u Evropi krajem 18. veka. On podseća da su u Sremskim Karlovcima kao sedištu Karlovačke mitropolije, postojale i ranije različite škole i da je eho velikih događaja koji su u to doba zahvatili Evropu, došao i do rubnih delova Habzburške monarhije. Kako kaže, nakon Francuske buržoaske revolucije 1789. uzbirkala su se carstva u Evropi, pogotovo Habzburško, feudalna Evropa se tresla, javljaju se prvi koreni industrijalizacije...

-Mitropolit Mojsije Putnik je shvatio i osetio to vreme i znao je da mora da nađe čoveka koji će izneti te događaje koji su neminovni, a koji mogu doneti korist Srbima, kojima je od početka jasno da bez narodnih škola i obrazovanja, poznavanja jezika, uklapanja u evropske tokove, nema opstanka – priča Dimić. – I našao ga je u mitropolitu Stefanu Stratimiroviću, potomku polemićke porodice iz Kulpina, koji nije završio teološke nauke nego filozofiju i prava, ali je uz najumnijeg čoveka tog vremena Jovana Rajića ovladao i bogoslovskim znanjem. Stratirmirović je shvativši da mora da osnuje institucije u skladu sa evropskim, zahvaljujući svojim vezama i strahom koji je vladao monarhijom od revolucioinara, koja je zato morala da popušta i Srbima, uspeo da izdejstvuje privilegije za osnivanje prve školske ustanove tog tipa kod Srba - Karlovačke gimnazije. Po Dimićevim rečima, nedugo zatim, 1794. uspeo je da izdejstvuje privilegije za otvaranje bogoslovije, 1806. osniva prvu srpsku crtačku školu,a u isti mah osnovao je i biblioteku u Mitropolijsko-patrijaršijskom dvoru i proglasio je javnom, koja je posedovala sve značajne naslove toga doba iz Evrope, udara temelje i Arhiva koji je danas pod upravom SANU, osniva gimnaziju u Novom Sadu...

-Osnivanje gimnazije koja je bila srpska i nije pripadala austrijskom školskom sistemu, bio je veliki poduhvat jer su bile potrebne ogromne svote novca kao garancija da će škola moći da postoji. On je za to pronašao sabesednika u bogatom karlovčakom građaninu Dimitriju Anastasijeviću Sabovu koji je dao veliku sumu za osnivanje gimnazije. I ostali Karlovčani su u to vreme pokazali da su dostojni potomci i preci. Više od stotinu njih je dalo priloge. Neki su se zaduživali da bi dali doprinos osnivanju gimnazije i tako je projekat uspeo. Karlovačka gimnazija je veliki nacionalni projekat koji služi na ponos i korist svima nama – ističe Dimić.

Zorica Milosavljević