Jezikomanija: Najtolerantniji i najidealniji
Ne mogu da se setim da su novinari (a za njima i ostali) rekli (ili napisali) da je neko rešenje samo idealno. Moralo je biti NAJIDEALNIJE. Kao da idealno već nije nešto naj-.
Čujete nekoga da kaže: „Dajte nam najminimalnije uslove” ili „Najidealnije bi bilo...” Šta najpre pomislite? Da ispod minimalnog ima još nešto, ili od idealnog ima još bolje? Ili: „Nemamo ni najosnovnije uslove za rad”. Šta to može biti osnovnije od osnovnog?
Postoji u srpskom jeziku grupa prideva koji se NE POREDE! Njih nazivamo elativima ili neuporedivim pridevima. Komparaciju nemaju svi gradivni pridevi (ako se koriste u pravom smislu, a ne metaforički, tipa „To je NAJZLATNIJE dete u razredu”).
Neki opisni pridevi takođe ne mogu da se porede, npr: ONESVEŠĆEN, MRTAV, PROBUĐEN, PRAVILAN, MINIMALNO, MAKSIMALNO, IDEALNO, OPTIMALNO, OSNOVNO, TRUDAN (ups!) - TRUDNA...
„Ja sam tolerantna. Ali do određene granice.”
Jesi ili nisi tolerantan, nema granice, nema poređenja, nema premišljanja. Pridev TOLERANTAN je neuporediv - ne postoji tolerantniji i najtolerantniji!
Ovde je reč o pridevima koji zapravo opisuju neko stanje. Tehnički se može izvesti komparacija, ali je logički nepravilna. Osim možda u nekom metaforičkom smislu!
Najsavršeniji smo...
Nataša Mirković