Језикоманија: Најтолерантнији и најидеалнији
Не могу да се сетим да су новинари (а за њима и остали) рекли (или написали) да је неко решење само идеално. Морало је бити НАЈИДЕАЛНИЈЕ. Као да идеално већ није нешто нај-.
Чујете некога да каже: „Дајте нам најминималније услове” или „Најидеалније би било...” Шта најпре помислите? Да испод минималног има још нешто, или од идеалног има још боље? Или: „Немамо ни најосновније услове за рад”. Шта то може бити основније од основног?
Постоји у српском језику група придева који се НЕ ПОРЕДЕ! Њих називамо елативима или неупоредивим придевима. Компарацију немају сви градивни придеви (ако се користе у правом смислу, а не метафорички, типа „То је НАЈЗЛАТНИЈЕ дете у разреду”).
Неки описни придеви такође не могу да се пореде, нпр: ОНЕСВЕШЋЕН, МРТАВ, ПРОБУЂЕН, ПРАВИЛАН, МИНИМАЛНО, МАКСИМАЛНО, ИДЕАЛНО, ОПТИМАЛНО, ОСНОВНО, ТРУДАН (упс!) - ТРУДНА...
„Ја сам толерантна. Али до одређене границе.”
Јеси или ниси толерантан, нема границе, нема поређења, нема премишљања. Придев ТОЛЕРАНТАН је неупоредив - не постоји толерантнији и најтолерантнији!
Овде је реч о придевима који заправо описују неко стање. Технички се може извести компарација, али је логички неправилна. Осим можда у неком метафоричком смислу!
Најсавршенији смо...
Наташа Мирковић