Izložba i fotomonografija "Okom kamere u srcu prirode" Radomira Perina

Biće to istovremeno i prilika za prvu promociju njegove upravo završene fotomonografije „Okom kamere u srcu prirode”, u kojoj je ukoričio bezmalo 700 vrhunskih fotografija koje vode čitaoce kroz fascinantan svet flore i faune Vojvodine, ali im otkriva i prirodna blaga i biološku raznolikost regiona, sve do predela Afrike, Kanade i Kazahstana. Kroz 45 poglavlja, odnosno tematskih okvira oivičenih serijama fotografija i kratkim propratnim tekstovima, „Okom kamere...” predstavlja izbalansiran spoj dokumentarne građe i autorovog odnosa prema prirodi. 

– Stotine, čak hiljade svitanja dočekao sam družeći se sa životinjama, gledajući ih kroz objektiv – otkriva Raša Perin. – Taj osećaj ranog jutra, rose, cvrkuta ptica, toplog sunčevog zraka, čudesnog svetla a posebno kolorita idealnog za odličnu i kvalitetnu fotografiju je neopisiv. Vrhunska fotografija ima jednu reč koja je uvek prisutna. A to je reč „ali“. Upravo to „ali“ te vuče i tera u potragu za još boljom fotografijom i tu granice kvaliteta nema. Samo upornost je rezultat uspeha, pa je tako moje provođenje vremena u prirodi sa fotoaparatom u ruci i moja najvrednija nagrada koju prikazujem u ovoj fotomonografiji.

Praveći izbor iz tridesetak hiljada fotografija nastalih u novom milenijumu, Perin je akcenat stavio ne samo na njihov umetnički, vizuelni apsket, nego i na kompozicionu zaokruženost, kao i na kontekst, na priču koju odabrana fotografija mora da ispripoveda. I to priču koju svaki posmatrač može da doživi na svoj način, u zavisnosti od vlastitog interesovanja i vizuelne kulture, zadržavajući se na nestvarnom spoju čoveka i prirode, dokumentarnoj relevantnosti ili jednostavno lepoti neponovljivog trenutka uhvaćenog „Okom kamere”...  

Kako u recenziji fotomonografije „Okom kamere u srcu prirode” navodi prof. Srebra Živković, kompozicijom i sadržajem svojih fotografija Radomir Perin prikazuje zaista autentične segmente života različitih biljnih i životinjskih vrsta. „Pojedine celine posebno plene, kao što su prizori iz života jelenske divljači, gde prikazuju, između ostalog, i epsku borbu jelena radi iskonske potrebe za produženjem vrste. Ili fenomen poznat kao Cvetanje Tise, prikazan s jedne strane na krajnje profesionalan način, dok je s druge strane taj čin ljubavi, poslednjeg leta i smrti po mnogo čemu jedinstvenog insekta koji živi samo jedan dan, prikazan i na krajnje ljudski i emotivan način”.

Jer, životinje su najzahtevniji modeli. One ne poziraju, niti se mogu nameštati, vraćati, smeštati unutar željene pozadine, već se fotograf mora njima prilagođavati, mora se stapati sa okolinom, biti strpljiv do krajnjih granica i čekati satima upravo da bi pomenuti neponovljivi trenutak ostao zabeležen. Stoga i ne čudi što iz većine ovih fotografija izvire liričnost, nostalgija, čak zavodljiva melanholija... Zato upečatljivi radovi Radomira Perina i nisu samo tek oku ugodni dokumentaristički prikaz, nego i umetnički nadahnuto autentično svedočanstvo o jednom vremenu, prostoru i njegovim stanovnicima.

Istoričar umetnosti Željko Marciuš svojevremeno je konstatovao da nisu tačne teorije o kraju fotografije, koje su povremeno pojavljuju još od gašenja legendarnog časopisa „Life” 1972. godine, ili one o neminovnoj smrti reportažne fotografije s pojavom televizijsko-dokumentarnih emisija tipa „Opstanak”, pa sve do danas, kada su takve teorije inspirisane eksplozijom medijske virtualizacije: „Baš suprotno, digitalna slika nije ugasila fotografsku sliku, i još od osamdesetih godina prošlog veka oseća se svojevrstan revival u interpretaciji zbilje fotografijom, temeljen, uslovno rečeno, na tradiciji modernizma”. Upravo na tragu te konstatacije, ne samo pomenuto oživljavanje, nego i sad već potpuna inkorporacije fotografije u svet umetnosti, bez ostatka se osećaju u knjizi Radomira Raše Perina „Okom kamere u srcu prirode”...

M. Stajić