Izložba fotografija Jana Vala od utorka u Muzeju Vojvodine

Pedeset radova u crno-beloj tehnici oslikava viđenje grada u kome je u centru pažnje posmatrača uvek čovek. Fotografije na izložbi tumače grad samo kao pozornicu na kojoj se neprekidno odvija život.

Jan Valo je rođen 29.11.1964. Živi i radi u Novom Sadu, zaposlen je u marketingu "Energotehnika Južna Bačka". Fotografijom se aktivno bavi više od 20 godina.

Izlagao je i osvajao mnogobrojne nagrade na izložbama u Srbiji i inostranstvu.

Prvu samostalnu izložbu pod naslovom Na putu sudbine imao je u rodnom Kisaču 2018. godine.Trenutno je u statusu kandidata majstora fotografije Foto saveza Srbije.

Postavku je osmislio muzejski savetnik Dariuš Samii, a organizatori su Muzej Vojvodine u saradnji sa Foto asocijacijom Vojvodine i Foto komunom "24 kadar“.

Izložbu će biti otvorena do 31. januara

Iz kataloga:

Valove ulice

Čudan lik na „poniki“ vozi se ulicama srpske i evropske prestonice kulture. Tri oka i jedna ruka,  umesto druge fotoaparat.

Uporno i vredno, kako to inače čine srpski Slovaci, pokušava i uspeva da osvetli svaki kutak Novog Sada, od haustora, dunavskih bentova, širokih bulevara, pa sve do malih, gotovo zaboravljenih ili onih većini neotkrivenih ulica i života u njima.

Aparat mu stalno visi o ramenu, zapet ko puška, baš kao da je profesonalni fotoreporter koji za to prima platu. Međutim, njega pokreće ljubav prema fotografiji, a ne novac i borba za egzistenciju. Fotografija, njemu, uz divnu porodicu, predstavlja život. Fotografija mu je eliksir i lek.

Još pre nego što prvi zraci obasjaju grad, on je na svom dvotočkašu, da bi uhvatio neku do tada neviđenu svetlosnu atmosferu. Pristao je na tu igru sa prirodom i ne odustaje čak i kada ga priroda prevari i kada ne napravio ono što je zamislio. Novi dan i nova prilika za dobru fotografiju.

Valo istražuje život i puls grada poigravajući se formama, senkama, kontrastima, linijama, trouglovima i svim onim poznatim i manje poznatim fotografskim elementima i stilovima tražeći i namećući neki svoj.

Kada gledate Valove fotografije one vas, na momente, navode da pomislite da gledate romantične scene sa Odri Hepbern u filmu „Doručak kod Tifanija“, pa preko svakodnevice do likova tako snimljenih da vam izazivaju jezu i asociraju vas na Hičkokove filmove.

Valo nije od onih autora koji misle da su činom rođenja, prvom nagradom ili prvom izložbom postali veliki umetnici.

Baš kako što svojim biciklom i kamerom vredno traži neki novi kadar, Valo se sa istim takvim žarom i energijom svakodnevno usavršava ne libeći se da skromno i nenametljivo pita druge za mišljenje o njegovim delima da bi ih u budućnosti izdigao na neki novi, još viši nivo.

Upravo takav Janov pristup doveo ga je poslednjih nekoliko godina do jednog od najprepoznatljivijih i nagrađivanijih autora koji stvaraju u okviru Foto saveza Srbije.