Holandski muzeji brišu termin "zlatno doba"

U raspravi koja se vodi u Holandiji oko njene kolonijalne prošlosti, a koja je dostigla vrhunac u 17. veku, odbacuje se termin "zlatno doba" i predlaže se da se samo upotrebljava "period 17. veka".



Jedan od najuglednijih holandskih muzeja Rajksmuzeum u Amsterdamu već je izbacio iz upotrebe "zlatno doba" za period kada je Holandija bila centar evropske umetnosti, ali i na vrhuncu vojne i trgovačke moći.



Razlog da se izbiše "zlatno doba" iz opisa muzejskih eksponata i svega što se zbivalo u 17 veku, kada je Holandija bila centar napretka nauke i lider među zemljama u pogledu umetnosti, je taj da to doba nije bilo za sve žitelje "zlatno" jer su bili siromašni i eksploatisani.



Tom van der Molem, kustos za 17. vek u Rajksmuzeumu kaže da je termin "zlatno doba" mnogo korišćen u evropskoj istoriografiji i vezivao se za prosperitet i mir, ali kaže i da to nije potpuna slika za 17. vek u Holandiji, jer je to doba imalo i svoje negativne strane kao što su siromaštvo, prisilni rad i trgovina ljudima.



U muzeju se slike nastale u 17 veku neće obeležavati kao dela "zlatnog doba" već će se nositi naziv "grupni portreti slikani u 17. veku".



Kada je muzej Mauricijus u Hagu, gde se nalaze mnoga antologijska dela holandskih slikara, poput Vermerove "Devojke sa bisernom minđušom", uklonio bistu donatora čije ime nosi muzej holandski premijer Mark Rute je upozorio da se protivi posmatranju davnih vremna kroz savremene "naočare".



Holanđani su počeli da preispituju i to čija imena nose ulice, kojim su ličnostima iz prošlih vremena podignuti spomenici, jer smatraju da sve to treba menjati ako ih je "pregazilo vreme", dok druga struja traži da se istorija ne menja samo da bi odgovarala savremenim shvatanjima.



Cela gužva oko ukidanja upitrebe "zlatnog doba" podstakla je istoricare da organizuju simpozijum o ovoj temi.