Crteži Uroša Toškovića u Eđšegu

Radovi ovog umetnika zapaženog i na našim i na evropskim umetničkim prostorima novosadska publika nije imala često prilike da vidi, ali su od ove zime Toškovićevi radovi predstavljeni u  novosadskoj galeriji NS Buda/Antiljue and art store, Dunavska 25.

Tošković je završio Srednju umetničku školu u Herceg Novom, gde su  mu profesori bili Petar Lubarda i Milo Milunović, a diplomirao je 1956. godine na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Marka Čelebonovića. Nadarenoist za liniju,crtež i boju dolazi do izražaja već na samom početku njegovog školovanja i već tada formira svoj likovni rukopis mkoji će daljim radom usavršavati.Kao stipendista francuske Vlade odlazi u Pariz, gde završava Školu lepih umetnosti kod Morisa Brijanšona. U Parizu ostaje sve do 1976. godine i jedan je od rodonačelnik kolonije jugoslovenskih slikara u Parizu. Drugovao je sa Belmondom, De Sikom, Sartrom, Popom, Borom Pekićem, a radio sa Pikasom, Dalijem, Joneskom i drugima. Evropski likovni kritičari svrstavali su ga među najbolje crtače tog vremena Uroš Tošković je 1957. godine bio jedan od osnivača društva prijatelja Baltazar, čiji su članovi bili Leonid Šejka, Siniša Vuković, Miro Glavurtić, Dado Đurić, Mišel Kontić, Vukota Vukotić, Peđa Ristić i Olja Ivanjicki, a koje 1958. godine postaje društvo Mediala.

Na njegovim crtežima vlada atmosfera izgubljenosti – mračni, apstraktni i upečatljivi likovi koji traže sebi mesto na ovom svetu narušavaju portretnu monotonost i nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. „Ako postoji umetnik koji živi svoju umetnost, kod kojeg je nevidljiva granična linija odvajanja umetnika od čovjeka, onda je to Uroš Tošković. Neshvatljiv, neprilagođen, zastrašujući je stvoritelj svog dela, a takvo je i samo njegovo delo. Tošković se nikome ne udvara, svojim crtežima, slikama, skulpturama, instalacijama...ali, ni svojim rečima, pogledima, ponašanjem. On je takav kakav jeste i to je njegova sloboda, stvaralačka i ljudska...Ona je njegov izbor koliko i usud“, zapisala je svojevremeno istoričarka umetnosti dr Anastazija Miranović.

Izložba će biti prodajna, a jedan deo sredstava od kupljenih slika, namenjen je Dečijem selu u Sremskoj Kamenici, domu za nezbrinutu decu.

        N. Popov