„РОСИНИ ГАЛА” ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА Празнично и виртуозно

Управе оркестара обично се окрећу Штраусовим валцерима или балетским свитама Чајковског. Војвођански симфонијски оркестар, међутим, понудио је публици целовечерњи програм увертира, арија и дуета из чувених опера мајстора белканта, Ђоакина Росинија. Овај италијански оперски „чаробњак“ светски је познат по арији Фигара из опере „Севиљски бербер“, чак и онима који нису заљубљеници у импостиране гласове на сцени. Такође, нема онога ко не познаје динамичну мелодију из увертире за оперу „Вилијем Тел“. Ипак, новосадска публика имала је прилику да се темељније упозна са Росинијевим партитурама, будући да су на програму биле не арије, већ се може слободно рећи „громаде“ од нумера. 

Избор програма је, дакле, „упозорио“ на веома захтевне одломке како певачки, тако и свирачки. Као солиста, наступио је баритенор Мајкл Спајерс из Сједињених Америчких Држава. Овај шармантни певач изузетних способности и у тенорском и у баритонском фаху, доказао је због чега се сматра једним од најперспективнијих певача данашњице. Премда у првој арији Отела понешто слабији у висинама, у каснијим нумерама био je распеван до границе могућег. Спајерс је избор нумера из опера „Севиљски берберин“, „Сврака крадљивица“ и „Елизабета, краљица Енглеске“ изнео високо професионално и, како је концерт одмицао, очаравајуће виртуозно, уз фантастичну дозу глумачког талента, поготово у арији Фигара у којој је у пуном смислу речи бриљирао. Крећући се у њој час импостираним гласом, час фалсетом, час сувереним баритонским тоном, показао је да је мајстор не само концертног музицирања, већ без сумње и мајстор оперске сцене. Спајерс се на крају концерта обратио публици на течном српском, без иједне граматичке грешке, изјављујући, с поносом, да је прве оперске „кораке“ извео управо у нашој земљи, за коју је – како је истакао – веома везан. У том контексту, на бис је извео потресну Молитву из Росинијеве опере „Мојсије и фараон“, одајући почаст настрадалима у новосадској трагедији на Жељезничкој станици 1. новембра. 

Као гост концерта, наступила је Тара Стафорд Спајерс. Ова уметница пријатне сопранске боје унела је адекватан контраст у програмску концепцију додавши дозу женствености и нежности својим можда не толико продорним, али веома блиставим и сигурним колоратурама. Коначно, треба рећи нешто о Симфоничарима. Одабране нумере у програму биле су прави изазов за појединачне оркестарске групе, али и солисте у оквиру њих. Тако је виолончелисткиња Кристина Токоди заблистала на почетку увертире за „Вилијема Тела“ уз своје колеге челисте, а дувачи очарали у Росинијевим веома сложеним мелодијским „дијалозима“. Беспрекорно су своје деонице извели Лаура Леваи Аксин, флаута, Сара Николић, флаута, Александар Тасић, кларинет, Сања Ромић, обоа, Марија Николић, енглески рог, Иван Јотић, фагот и Никола Ћирић, хорна. 

Није уобичајено ad personam наводити оркестарске свираче, али је реч о извођачима који имају блиставе солистичке каријере, а због којих овај оркестар и јесте међу најбољима у региону. Све ово не би било могуће без сигурне руке младог румунског диригента Габријела Бебешелеа који већ више концерата води Војвођански симфонијски оркестар и то чини сваки пут посвећено, беспрекорно и прецизно. Свечаној атмосфери концерта допринеле су и видео анимације Роберта Клибана, чиме је управа ВСО показала да брине о свим аспектима сценског наступа ансамбла. 

И. Клајн