DVE LJUBAVI MAGISTRA FITOPATOLOGIJE VESNE ROBOTIĆ NA JEDNOM MESTU U lozi je istina

Reklo bi se ništa neobično. Loza, grožđe i vino od najranijih vremena bili su inspiracija umetnika i to je samo jedan u mnoštvu takvih primera. Međutim, ova izložba razlikuje se od drugih po tome što je autorka magistar fitopatologije koja je dvadeset godina radnog veka provela radeći u vinogradu i odlučila da nekadašnje svakodnevne prizore i impresije prenese na platno ili kako bi ona rekla „da život u slikama koji je gledala dok je radila u vinogradu sada naslika“. 

- Dve decenije mog rada u vinogradarstvu koje sam veoma volela i sticajem tranzicionih okolnosti morala da napustim, nalazi se na ovih 20 slika - kaže Vesna Robotić.- To je moja druga samostalna, ali tematska izložba koja je otvorena na istom mestu u razmaku od godinu i po dana. Ono što sam radila dok sam se bavila tim poslom želela sam da prikažem na ovaj način i posvedočim još jednom da između struke i umetnosti postoji sinergija.

Baš kao što smatra recenzent izložbe Biljana Vukajlović Ristić, Vesna Robotić slavi lozu na svojim slikama, odaje joj počast, i sebe doživljava kao njenog večnog slugu, ali i vernog saputnika. Iako je završivši Poljoprivredni fakultet ova, po rođenju, školovanjem i bivstvovanjem, Novosađanka krenula putem koji je odveo u vinogradarstvo, umetnost i njena struka su se stalno preplitali. 

U magični svet slikarstva zakoračila je u ranom detinjstvu i nikad iz njega nije izašla, samo je po prestanku bavljenja svojom osnovnom profesijom, počela s umetnošću intenzivnije da se druži. Rezultat toga su trideset kolektivnih izložbi i dve samostalne iza nje. 

Kaže da je talenat za slikarstvo ponela iz porodice u kojoj se stric bavio tom vrstom umetnosti, kao i baka čiji akvarel na kom je ona naslikala grožđe kao devojka 1921. godine, s ponosom čuva. I Vesnin crtež Uspenske crkve dugo je krasio zidove gimnazije koju je završila. Koliko je umetnička crta u njoj bila jaka govori i činjenica da je bila primljena na Pedagoškoj akademiji za vanrednog studenta, ali je sticajem okolnosti prevagnula poljoprivreda u kojoj je opet došla do izražaja njena sklonost  ka osobenom izrazu i u kojoj je postigla velike rezultate. 

Po završetku fakulteta, kako kaže, tragajući za nišama koja nisu standardne, upustila se u ekološku proizvodnju koja joj je donela titulu viteza biovina mađarskog vinskog reda Borlovagrend 1997. godine, postavši ujedno sa Terezom Skenderović iz Subotice prva vinska dama kod nas. Još značajnije u tom projektu kojeg se sa kolegama iz nekadašnjeg vinskog giganta Navip-Fruškogorac devedesetih godina prošlog veka zdušno prihvatila, jeste nastanak prvog ekološkog vina u nekadašnjoj Jugoslaviji. Otuda ta postavka slika kojim dominira plemenita biljka loza u mnogobrojnim izdanjima, osim platana sadrži i plašt koji joj je dodeljen prilikom proglašenja za viteza vina u Baji.

- Mislim, a to su i drugi potvrdili, da moje slike izazivaju osmeh, što je meni veoma bitno. U današnje vreme, ali i uopšte, mislim da je to nešto najdragocenije - kaže vitez biovina i slikarka Vesna Robotić.

O njenom doprinosu na polju vinogradarstva i pionirskim koracima u proizvonji eko vina na našim prostorima na izložbi koja je bila dokaz simbioze vinogradarstva i umetnosti govorio je novinar i publicista Petar Samardžija, a otvorila ju je programska direktorka Muzeja Vojvodine muzejski savetnik-etnolog Ljiljana Trifunović.

Tekst i foto: Z. Milosavljević